Potpredsednik Vlade Republike Srpske, Miloš Bukejlović, obavestio je poslanike Narodne skupštine Republike Srpske da Vlada povlači Predlog zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija. Ova odluka doneta je u skladu sa Poslovnikom o radu parlamenta, prenosi agencija SRNA.
Pomenuti predlog zakona predviđao je uvođenje strožeg nadzora nad radom nevladinih organizacija koje primaju donacije iz inostranstva, te mogućnost zabrane rada za organizacije finansirane iz inostranstva, zabranu političkih aktivnosti, dodatnu registraciju i slanje finansijskih izveštaja.
Ova odluka izazvala je različite reakcije, a kritičari su istakli da je ovaj predlog zakona bio preterano restriktivan i da bi mogao sputati slobodu udruživanja i delovanja nevladinih organizacija u Republici Srpskoj. Sa druge strane, zagovornici predloženih mera tvrde da je neophodno pooštriti kontrolu nad radom ovih organizacija kako bi se sprečio eventualni uticaj stranih faktora na unutrašnje poslove Republike Srpske.
Povlačenje ovog zakona znači da će Vlada Republike Srpske morati da pronađe novi pristup regulisanju rada nevladinih organizacija i njihovog finansiranja. U međuvremenu, očekuje se da će se javna rasprava o ovom pitanju nastaviti, a da će se tražiti rešenje koje će balansirati između potrebe za većom transparentnošću u radu nevladinih organizacija i poštovanja njihove autonomije i slobode delovanja.
Nevladine organizacije igraju važnu ulogu u društvu, posebno u oblasti zaštite ljudskih prava, zaštite životne sredine, promocije kulture i umetnosti, kao i u podizanju svesti građana o različitim društvenim problemima. Stoga je važno da se osigura da imaju adekvatne uslove za rad, kao i da se omogući da deluju nezavisno od političkih i ekonomskih pritisaka.
U ovom trenutku, nije jasno da li će Vlada Republike Srpske predložiti neki novi zakon o regulisanju rada nevladinih organizacija ili će se fokusirati na unapređenje postojećih mehanizama kontrole. U svakom slučaju, važno je da se proces donošenja ovih odluka vodi javno i transparentno, kao i da se vodi računa o interesima i potrebama svih relevantnih aktera u ovom polju.
Ovaj slučaj je još jedan primer kompleksne i osetljive prirode odnosa između države i civilnog društva, koji zahteva pažljivo balansiranje različitih interesa i vrednosti. S druge strane, on ukazuje i na važnost demokratskih procesa i institucija u donošenju odluka koje se tiču širokog spektra društvenih pitanja.
U međuvremenu, predstavnici nevladinih organizacija izrazili su zadovoljstvo povlačenjem ovog zakona i nadaju se da će se u daljim razgovorima sa vladom pronaći konstruktivna rešenja koja će omogućiti njihov neometani rad i doprinos društvenom razvoju.
Očekuje se da će se ova tema nastaviti da bude predmet javne debate i da će se voditi dalje konsultacije između svih zainteresovanih strana kako bi se postigao širi konsenzus o pristupu regulisanju rada nevladinih organizacija u Republici Srpskoj. U konačnici, cilj bi trebalo da bude unapređenje uslova za rad ovih organizacija, kao i jačanje njihove uloge u izgradnji demokratskog i otvorenog društva u Republici Srpskoj.
