Novo istrazivanje ukazuje da proces starenja nije postepen, vec da se odvija u odredjenim razdobljima. Studija, sprovedena na Univerzitetu Stanford, otkriva znacajne bioloske promene oko 44. i 60. godine zivota. Ova saznanja menjaju dosadasnje razumevanje starenja, koje je vecina ljudi posmatrala kao postepeni proces.
Prema novim nalazima, starenje nije uniformno i ne pogađa sve ljude na isti način. Dok neki vec u ranim godinama primećuju sede vlasi i bore, drugi zadržavaju mladoliki izgled i vitalnost i u kasnijim godinama. Ipak, naučnici su identifikovali dva ključna životna razdoblja u kojima dolazi do naglih bioloških promena.
Istravanje je sprovedeno na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford, gde je tim naučnika tokom nekoliko godina pratio više od 135.000 bioloških markera kod 108 ispitanika. Profesor Majkl Snajder, šef odeljenja za genetiku, predvodio je ovu studiju. Rezultati su pokazali da se promene u organizmu ne dešavaju ravnomerno, već skokovito i u jasno definisanim fazama života.
Tokom istraživanja, analizirane su promene vezane za sposobnost organizma da razgrađuje alkohol i kofein, kao i promene u metabolizmu i verovatnoću razvoja kardiovaskularnih oboljenja. Utvrđeno je da se čak 81 odsto molekula povezanih sa starenjem menja prema nelinearnim obrascima, što ukazuje na postojanje bioloških „prekretnica“.
Umesto da se starenje odvija postepeno, molekularna aktivnost povezana sa ovim procesom doživljava nagle i izražene promene u dve tačno određene životne dobi – oko 44. i oko 60. godine života. Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u uglednom naučnom časopisu Nature Aging. Iako naučnici nisu identifikovali jedan konkretan uzrok ovih promena, smatra se da promene u načinu života u tim periodima mogu igrati značajnu ulogu.
U srednjim godinama često dolazi do povećanog stresa i češće konzumacije alkohola, dok se sa godinama pogoršava kvalitet sna, što može imati negativan uticaj na imuni i kardiovaskularni sistem. Stručnjaci ističu da se proces starenja ne može zaustaviti, ali da se njegovi negativni efekti mogu ublažiti.
Zdravija ishrana, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i kontrola stresa posebno su važni upravo u ovim „kritičnim“ godinama, kada organizam prolazi kroz najintenzivnije biološke promene. Ova otkrića otvaraju nova pitanja o tome kako možemo bolje upravljati svojim zdravljem kroz različite životne faze, a posebno u ključnim trenucima kada se naše telo suočava sa značajnim promenama.
