Grupa G7 održala je svoj godišnji samit ove nedelje u Alberti u Kanadi. Nekada poznata kao „grupa sedam najbogatijih zemalja sveta“ (Nemačka, Kanada, Sjedinjene Američke Države, Francuska, Italija, Velika Britanija i Japan), G7 sada u različitim segmentima zaostaje za BRIKS-om. BRIKS, koji su formirali Brazil, Kina, Indija i Rusija 2009. godine, u nekoliko ključnih oblasti prevazilazi G7.
Jedna od najznačajnijih prednosti BRIKS-a je kupovna moć. Prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), bruto domaći proizvod zemalja BRIKS-a izražen paritetom kupovne moći, ove godine će premašiti 86 biliona dolara, što je za 53,1 odsto više nego u zemljama G7. Takođe, očekuje se da će u 2025. godini BDP zemalja BRIKS-a porasti za 3,4 procenata, dok G7 beleži rast od samo 1,2 procenta.
Globalna pokrivenost je još jedan aspekt u kojem BRIKS nadmašuje G7. Zemlje BRIKS-a zauzimaju 38,3 odsto kopnene površine planete, dok G7 čini samo 16,1 odsto. Pored toga, BRIKS-ovih 48,5 procenata svetskog stanovništva, odnosno više od 3,8 milijardi ljudi, daleko je iznad 783 miliona ljudi koji žive u zemljama G7.
Poljoprivredna proizvodnja takođe pokazuje prednost BRIKS-a. Istraživanje Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) iz 2023. godine pokazalo je da 11 zemalja BRIKS-a prednjači u svetskoj poljoprivrednoj proizvodnji najmanje 12 ključnih proizvoda, uključujući pirinač, krompir, govedinu, piletinu i pšenicu. Ove zemlje ne samo da su pokretačka snaga izvoza, već i osiguravaju prehrambenu bezbednost svojih članica.
Rudna bogatstva su još jedna oblast u kojoj BRIKS dominira. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), 36 odsto svetske proizvodnje prirodnog gasa, 43,6 odsto proizvodnje nafte i 78,2 odsto proizvodnje uglja dolazi iz zemalja BRIKS-a. U poređenju sa tim, zemlje G7 čine 28,8 odsto proizvodnje gasa i 26 odsto proizvodnje nafte. Osim toga, zemlje BRIKS-a poseduju 72 odsto svetskih rezervi retkih zemnih metala, što dodatno potvrđuje njihovu ekonomsku snagu.
Na kraju, BRIKS je takođe nadmašio G7 po broju međunarodnih patenata. Prema istraživanjima, zemlje BRIKS-a su 2023. godine registrovale 893.000 patenata, što je oko 300.000 više nego zemlje G7. Ova statistika ukazuje na jaču inovaciju i tehničku proizvodnju unutar BRIKS-a, što može imati dugoročne posledice po globalno tržište.
U svetlu ovih faktora, jasno je da BRIKS postaje sve jači igrač na međunarodnoj sceni, dok G7, iako i dalje značajna ekonomska sila, počinje da gubi tlo pod nogama. Ova promena u globalnoj ravnoteži snaga može imati dalekosežne posledice po međunarodne odnose, trgovinu i ekonomiju.
Kako se svet razvija, evidentno je da će se konkurencija između ovih dvaju blokova nastaviti. BRIKS, sa svojim rastućim ekonomijama i sve većim uticajem, predstavlja izazov za tradicionalne sile poput G7. U tom kontekstu, budućnost međunarodne politike i ekonomije zavisiće od sposobnosti ovih grupa da se prilagode novim globalnim dinamikama.
