Jedna švajcarska istraživačka grupa razvila je inovativnu metodu za izdvajanje 22-karatnog zlata iz elektronskog otpada, a ono što je posebno kod ove tehnike jeste to što se ona može izvesti bez upotrebe štetnih hemikalija. Ova nova metoda predstavlja značajan korak napred u oblasti reciklaže i održivog razvoja, jer se lako može primeniti na različite vrste elektronskog otpada, uključujući stare mobilne telefone, računare i druge elektronske uređaje.
Elektronski otpad, poznat kao e-otpad, postao je jedan od najvećih ekoloških problema današnjice. Svake godine, milioni tona elektronskog otpada završe na deponijama, a većina ovih uređaja sadrži dragocene materijale, uključujući zlato, srebro i druge plemenite metale. Međutim, tradicionalne metode reciklaže često uključuju korišćenje toksičnih hemikalija, što može izazvati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Ova nova metoda, koju su razvili istraživači sa Univerziteta u Cirihu, koristi biološke procese za izdvajanje zlata iz elektronskog otpada. U istraživačkom timu su se našli stručnjaci iz oblasti hemije, biologije i inženjerstva, koji su zajedničkim snagama radili na razvoju tehnike koja bi mogla da zameni tradicionalne metode. Ova metoda se oslanja na upotrebu mikroorganizama koji su sposobni da efikasno izdvajaju zlato iz različitih materijala.
Jedan od ključnih aspekata ove nove metode je to što koristi prirodne procese koji se dešavaju u prirodi. Istraživači su otkrili da određene vrste bakterija mogu da se hrane metalima i mineralima, a zatim ih transformišu u oblike koji su lakše dostupni za reciklažu. Ove bakterije su genetski modifikovane kako bi se povećala njihova efikasnost u izdvajaju zlata iz elektronskog otpada.
Prema podacima, iz jednog telefona može se izvući do 0,034 grama zlata, što na prvi pogled deluje kao mala količina, ali kada se uzme u obzir količina elektronskog otpada koja se generiše svake godine, potencijal za reciklažu postaje očigledan. Na primer, procenjuje se da se svake godine u svetu generiše više od 50 miliona tona elektronskog otpada, od čega se samo manji deo reciklira. Ova nova metoda može značajno povećati stopu reciklaže i smanjiti potrebu za vađenjem zlata iz rudnika, što je često povezano sa ozbiljnim ekološkim i socijalnim problemima.
Osim što je ekološki prihvatljivija, ova nova metoda može biti i ekonomski isplativija. Troškovi vađenja zlata iz rudnika mogu biti veoma visoki, a u nekim slučajevima, rudarenje zlata može biti i opasno. Sa druge strane, recikliranje zlata iz elektronskog otpada može smanjiti troškove i učiniti ovaj proces pristupačnijim.
Istraživači su takođe napomenuli da ova metoda može biti prilagođena za upotrebu u različitim delovima sveta, što je posebno važno za zemlje u razvoju koje se suočavaju sa velikim problemima u vezi sa e-otpadom. U mnogim od ovih zemalja, elektronski otpad se često neadekvatno odlaže, što može uzrokovati zagađenje tla i vode. Uvođenjem ove metode, moguće je stvoriti održive ekološke prakse koje će smanjiti negativan uticaj elektronskog otpada.
Na kraju, važno je napomenuti da je ova nova tehnika još uvek u fazi istraživanja i razvoja, ali predstavlja obećavajući korak ka održivijem načinu reciklaže zlata. Istraživači se nadaju da će ova metoda uskoro biti dostupna za komercijalnu upotrebu, čime bi se mogla dodatno poboljšati reciklaža elektronskog otpada i smanjiti njegov negativan uticaj na životnu sredinu. Ova inovacija može otvoriti vrata novim mogućnostima u oblasti reciklaže i doprineti očuvanju prirodnih resursa.
