BEOGRAD – Izložba „85 godina od bombardovanja zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu“ otvorena je danas u Galerijskom prostoru Narodne biblioteke Srbije (NBS), u prisustvu ministra kulture Nikole Selakovića. Ova izložba je posvećena sećanju na devastaciju koja je zadesila ovu kulturnu instituciju tokom Drugog svetskog rata.
V.d. direktora NBS-a, Jasmina Ninkov, istakla je značaj ovog događaja, podsećajući prisutne na tragične okolnosti bombardovanja koje se odigralo 6. aprila 1941. godine, kada je biblioteka srušena, a njen kompletan fond uništen. Tom prilikom, uništeno je više od 500.000 bibliotečnih jedinica, uključujući više od 1.400 ćiriličnih rukopisa, koji su sakupljani od osnivanja biblioteke 1832. godine.
Ninkov je takođe podsetila da su biblioteku gađali i tokom Prvog svetskog rata, kada je bila smeštena u Kapetan Mišinom zdanju. „Crni dan, ne samo za istoriju NBS-a i bibliotekarstvo Srbije, nego i za kompletnu kulturnu istoriju Srbije, mora da nas podseća koliko je važno da čuvamo kulturnu baštinu“, naglasila je Ninkov.
Na izložbi, koju su organizovali autori Dušan Zlokolica i Mirjana Simoski, predstavljeni su dokumenti i saznanja koja podsećaju na sve ono što je izgubljeno. Ninkov je naglasila da je važno što se nismo nikada pomirili sa gubljenjem nacionalnog bibliotečnog fonda, dodajući da je restitucija tog fonda primarni zadatak NBS-a. Biblioteka je do sada uspela da vrati mnoge knjige i nastavlja sa pretragama i kupovinom.
„Naša ideja je da se NBS vrati na Kosančićev venac u potpuno identičnu zgradu, kako bismo u takvoj zgradi mogli da izložimo makar digitalno sav fond koji budemo sakupili“, izjavila je Ninkov, zahvaljujući Ministarstvu kulture i Selakoviću na podršci, naglašavajući da je to što se ovakvi događaji dešavaju optimistično.
Zlokolica je ukazao na to da posetioci mogu po prvi put videti informacije o istraživanju Kosančićevog venca kao i novinske članke koji su nastali tokom okupacije 1941-1944. godine. Podsećajući na sudbinu spaljene biblioteke, Zlokolica je rekao da su njene zidine srušene 1942. godine, a cigle su prodavane kao građevinski materijal. Arheološko istraživanje na Kosančićevom vencu sprovedeno je tek 1986. godine pod vođstvom arheologa Gordane Cvetković Tomašević.
Prema njegovim rečima, istraživanje je otkrilo sanduke sa spaljenim knjigama, koje su izložene u vitrinama, zajedno sa pločicama i ostacima poda. Takođe, deo knjiga pohranjen u limenim sanducima bio je pokraden tokom okupacije. „Marljivim radom bibliotekara NBS-a, do danas se pronalaze izdanja za koja se smatralo da su zauvek izgubljena. Dokaz za to je ‘Gorenski plač’ Zaharija Orfelina, knjiga koja je smatrana dugo izgubljenom u plamenu, ali je pronađena 2017. godine“, dodao je Zlokolica.
Autori izložbe su ukazali na to da su među najvrednijim artefaktima foto građa o izgledu stare zgrade na Kosančićevom vencu, kao i crteži arhitekte Branka Tanazevića iz Arhiva grada Beograda, na osnovu kojih bi moglo biti moguće replicirati ovo kulturno zdanje i vratiti ga kulturi srpskog naroda.
Izložba je značajan podsetnik na važnost očuvanja kulturnog nasleđa i na to koliko je teško, ali i nužno vraćanje izgubljenog identiteta i kulturnih vrednosti. Ova inicijativa ne samo da obeležava tužnu prošlost, već pruža i nadu u obnovu i očuvanje kulturne baštine za buduće generacije.
