Beograd – Knjiga „Piroćanci – Pravednici među narodima“ donosi emotivne i ljudske priče, a njen autor, direktor Odeljenja opštih poslova Istorijskog arhiva Pirota Davor Lazarević, naglasio je značaj očuvanja kulture sećanja. Na promociji knjige, koja je održana u Muzeju žrtava genocida, Lazarević je istakao koliko je važno biti čovek u vremenima zla. Zajedno sa autoricama Jasnom Ćirić i Ivanom Tasić, knjiga prikazuje priče o hrabrim ljudima iz Pirota koji su u teškim vremenima Drugog svetskog rata pokazali ljudskost.
Knjiga se fokusira na pet pirotskih porodica i devet pravednika koji su tokom 1943. godine pružili pomoć svojim jevrejskim sugrađanima tokom martovskog pogroma i deportacije pirotskih Jevreja u nacističke logore smrti. U izdanju Istorijskog arhiva Pirota, u saradnji sa Jevrejskom opštinom Niš, rad je nastao na osnovu svedočanstava preživelih i arhivske građe prikupljene u postupcima dodele priznanja Pravednika među narodima.
Lazarević je naveo kako su devet pravednika, uprkos opasnostima koje su nosili dani bugarske okupacione vlasti, uspeli da spasu devet članova jevrejske zajednice i obezbede im sigurno mesto, omogućivši im da napuste Pirot. Prema njegovim rečima, pre rata, jevrejska zajednica u Pirotu brojala je oko 180 članova, uključujući Sefarde koji su se doselili sa Iberijskog poluostrva.
U noći između 12. i 13. marta 1943. godine, bugarske okupacione vlasti su upale u domove jevrejskih porodica, uhapseći sve, uključujući žene i decu. Ove osobe su zatvorene u improvizovani logor u Sokolani Pirotske gimnazije. Iako su Piroćanci pokušavali da pomognu, većina uhapšenih je ubrzo sprovedena do železničke stanice, odakle su transportovani u koncentracione logore, uključujući Treblinku, gde niko nije preživeo.
Jedan od značajnih slučajeva iz knjige jeste Božidar Zdravković Macko, koji je spasio porodicu sudije Leona Sida. On je najpre sakrio malo dete porodice, a zatim je obezbedio krivotvorene dokumente koji su im omogućili da pobegnu na Bliski Istok. Lazarević je istakao razliku u postupanju bugarskih vlasti prema Jevrejima na matičnim teritorijama u poređenju sa okupiranim oblastima Grčke i Jugoslavije. Iako su se povinovali nemačkim naređenjima, bugarske vlasti nisu delovale rigorozno prema domaćem stanovništvu koje je pokušavalo da pomogne Jevrejima.
Idejna tvorica knjige, Jasna Ćirić, ocenila je da je ova publikacija „pitka i emotivna“. Ona se posebno osvrnula na priču o dečaku Izraelu Leviju, koji je kao trogodišnjak bio skriven u Pirotu. Nakon rata, preuzeo ga je njegov stric. Ćirić je podsetila da medalju Pravednika među narodima dodeljuje Izrael svima koji su spasili Jevreje bez lične koristi, a da Srbija trenutno ima 142 takva priznanja, uz očekivanje da će se u septembru dodati još šest.
Planira se i izgradnja Parka pravednika u dvorištu gimnazije u Pirotu, gde će biti zasađeno devet stabala u čast spasilaca. V. d. direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina istakao je da publikacija govori o ljudima koji su rizikovali svoje živote da spasu sugrađane.
Muzej žrtava genocida je najavio da je današnji događaj prva zajednička aktivnost sa Istorijskim arhivom Pirota, nakon potpisanog Protokola o saradnji između dve institucije, koji će doprineti razvoju novih istraživačkih i programskih projekata posvećenih kulturi sećanja i očuvanju istorijskog nasleđa. Ova knjiga predstavlja važan doprinos razumevanju i očuvanju sećanja na hrabre pojedince koji su se suprotstavili zlu u najtežim vremenima.
