U Muzeju Jugoslavije sutra će biti otvorena izložba pod nazivom „Sloboda je za nas san – O zatočeništvu, stradanju i otporu“, koja se fokusira na logoraše i logore Drugog svetskog rata. Ova multimedijalna postavka obuhvata raznovrsne predmete, crteže, pisma, kratke biografije i umetničke radove, a cilj joj je da prikaže lične sudbine i iskustva ljudi koji su preživeli nasilje i stradanje.
Direktorka Muzeja Jugoslavije, mr Neda Knežević, ističe da ovi predmeti nisu samo muzejski artefakti, već materijalni ostaci prerano prekinutih života. Oni su dragocena svedočanstva o ljudskom dostojanstvu koje je opstalo čak i u najtežim uslovima sistemskog poniženja. Muzej čuva bogatu kolekciju predmeta iz koncentracionih i zarobljeničkih logora, kao i dela koja su nastala kao rezultat logorskog iskustva ili su se na njega osvrnula u posleratnoj refleksiji.
Ova izložba je nastavak istraživačkog projekta koji je započet izdanjem „Sloboda je za nas san: tematski katalog predmeta iz fonda Muzeja Jugoslavije“, za koji je Nacionalni komitet ICOM-a dodelio priznanje „Publikacija godine“. Nagrađene muzejske savetnice Ana Panić i Veselinka Kastratović Ristić, zajedno s kustoskinjom Dušicom Stojanović, autorke su i aktuelne izložbe.
Muzej Jugoslavije u svom fondu ima više od sto osamdeset pisama i dokumenata nastalih u logorima, a Kastratović Ristić naglašava da se njihovo razumevanje poboljšava kada se prezentuju zajedno s likovnim delima i rukotvorinama. Ovi predmeti, iako su stvoreni u strašnim uslovima, odražavaju plemenitost i težnju za slobodom i mirom.
Izložba će takođe predstaviti predmete iz Banjičkog logora, gde je do sada identifikovano oko 90 predmeta povezanih s dvadeset šestoro zatočenika. Mnoge rukotvorine, poput tabakera i lutaka, svedoče o ljudskoj potrebi za stvaranjem čak i u najtežim uslovima.
Statistika o vojnom zarobljenicima iz Jugoslavije varira, ali se procenjuje da je bilo između 180.000 i 300.000 zarobljenika. Najveći broj Jugoslavena stradao je u logorima poput Aušvica, Mauthauzena i Buhenvalda, gde su gubici bili enormni. Na primer, od oko 24.000 ljudi u Aušvicu, gotovo 20.000 je poginulo.
Logoraši su bili podeljeni u različite kategorije, a obeleženi su različitim trouglovima koji su označavali njihovu pripadnost. Politički zatvorenici su nosili crvene trouglove, dok su Jevreji imali žute trouglove koji su formirali Davidovu zvezdu. Uslovi života u logorima bili su izuzetno teški, a dehumanizacija zatvorenika bila je sistematska.
Izložba „Sloboda je za nas san“ takođe uključuje izvođački deo koji se oslanja na korespondenciju logoraša, svedočenja i umetnička dela koja su nastala u logorima. Ovaj deo postavke je rezultat rada Arsenija Štimca i rediteljskog tima Bojane Đorđeva, koji nastoji da oživi vitalnost artefakata kroz zvučne intervencije.
Pored umetničkih dela koja su nastala u logorima, izložba će predstaviti i radove jugoslovenskih umetnika koji su se nalazili u zarobljeništvu. Muzejska savetnica Ana Panić naglašava da je cilj izložbe da podstakne društvo na razmišljanje o međuzavisnosti ljudskih postupaka i odgovornosti za sopstvena dela, kako bi se sprečili slični zločini u budućnosti.
Na izložbi će biti predstavljena dela umetnika kao što su Nandor Glid, Miloš Bajić, Pavle Vasić i drugi, čija će umetnička svedočanstva doprineti razumevanju stradanja i otpora. Izložba će trajati do kraja meseca, a organizatori pozivaju sve zainteresovane da dođu i upoznaju se sa ovom važnom temom.
