U Londonu, Parizu i Istanbulu su sinoć održani masovni skupovi podrške antirežimskim protestima u Iranu, koje iranske bezbednosne službe suzbijaju nasilnim i smrtonosnim merama. Protesti su okupili više hiljada ljudi, koji su izrazili solidarnost sa demonstrantima u Iranu, koji se bore protiv teokratskog režima.
U Londonu se okupilo nekoliko hiljada ljudi ispred iranske ambasade, a zatim su se uputili prema rezidenciji britanskog premijera. „Želimo revoluciju, promenu režima. Ovog puta imamo nadu i osećamo da možemo da svrgnemo vladu“, izjavila je 38-godišnja Iranka Afsi, koja je učestvovala u protestu, prenosi Tajms of Izrael.
Pariz je takođe bio mesto okupljanja, gde se više od 2.000 ljudi okupilo noseći iransku zastavu iz perioda pre Islamske revolucije 1979. godine. Skandirali su: „Ne terorističkoj Islamskoj Republici“, dok im policija nije dozvolila da se približe iranskoj ambasadi. Neki od demonstranata su uzvikivali: „Zatvorite iransku ambasadu, ambasadu mula i fabriku terorista“. Jedan 20-godišnji iranski student u Parizu rekao je da čeka da čuje šta će reći sin poslednjeg iranskog šaha Reza Pahlavi.
U Istanbulu, demonstranti su takođe izrazili podršku iranskim protestantima, okupivši se uprkos kiši koja je padala. Policija je obezbedila područje ispred iranskog konzulata. „Prošlo je 72 sata otkako smo imali bilo kakve vesti iz zemlje, od naših porodica. Bez interneta ili televizije, više ne možemo da dođemo do informacija iz Irana. Režim ubija nasumice – bilo da su porodice na ulici ili u automobilu, bez obzira na to da li ima dece. Nikoga ne štede“, izjavila je mlada Iranka Nina, koja živi u Turskoj i nosila je iransku zastavu.
Protesti u Iranu, koji su počeli zbog nezadovoljstva rastućim troškovima života, traju već dve nedelje. Ovi protesti su prerasli u širi pokret protiv teokratskog sistema koji vlada Iranom od revolucije 1979. godine. Iranske vlasti nazivaju demonstrante pobunjenicima, tvrdeći da su podržani od strane Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.
Prema informacijama koje prikupljaju aktivisti iz Sjedinjenih Američkih Država, broj žrtava tokom protesta u Iranu dostigao je najmanje 538. Sa isključenjem internet usluga u Iranu i prekidom telefonskih linija, teško je pratiti razmere demonstracija iz inostranstva. Ipak, izvori iz ljudskih prava i mreže kontakata u Iranu ukazuju na stalni porast broja žrtava u sukobima između demonstranata i iranskih snaga bezbednosti.
Od ukupnog broja poginulih, 490 su demonstranti, dok je 48 pripadnika snaga bezbednosti. Agencija Aktivisti za ljudska prava upozorila je da će broj žrtava verovatno rasti. Tokom dvonedeljnih protesta prijavljeno je privođenje 10.600 ljudi, dok iranska vlada nije pružila nikakve podatke o žrtvama nasilja na demonstracijama.
Ovi masovni protesti predstavljaju izazov za iranski režim, koji se suočava sa sve većim nezadovoljstvom među građanima. Demonstranti traže ne samo promene u vladi, već i osnovna ljudska prava, slobodu govora i bolji životni standard. Kako protesti nastavljaju da se šire, međunarodna zajednica pažljivo prati situaciju, a podrška iranskim demonstrantima iz inostranstva može dodatno osnažiti njihov pokret za promene.
