Hiljade Kubanaca protestovale su danas ispred američke ambasade u Havani, izražavajući svoj protest protiv rata u Gazi. Ovaj događaj se odvija usred vesti da su Izrael i palestinski militantni pokret Hamas postigli sporazum o prekidu vatre i oslobađanju taoca koje Hamas drži, prenosi Rojters.
Protest je organizovala komunistička vlada Kube, a predvodio ga je predsednik Migel Dijaz-Kanel. Skup se održao duž poznatog bulevara Malekon, koji je poznat po svojim spektakularnim pogledima na more i kao popularno okupljalište za razne događaje. Zbog protesta, američka ambasada na Kubi bila je primorana da obustavi svoje usluge, pokazujući kako protest može uticati na diplomatske aktivnosti.
Učesnici protesta mahali su palestinskim zastavama, demonstrirajući solidarnost sa palestinskim narodom. Tokom skupa, čule su se oštre osude Vašingtona zbog pružanja diplomatske podrške Izraelu tokom sukoba. Ova situacija je dodatno naglasila tenzije između Kube i Sjedinjenih Američkih Država, koje su već istorijski opterećene.
Migel Dijaz-Kanel, koji je na čelu Kube od 2018. godine, često koristi ovakve prilike da istakne stavove svoje vlade o međunarodnim pitanjima. Tokom svog obraćanja, predsednik je govorio o potrebi za mirom i pravima palestinskog naroda. Ovakvi protesti su deo šireg spektra aktivnosti koje kubanska vlada preduzima kako bi izrazila svoju podršku različitim pokretima otpora širom sveta.
Protest u Havani nije izolovan događaj, već se uklapa u širi kontekst globalnih reakcija na sukobe u Gazi. U mnogim delovima sveta, ljudi su se okupljali da izraze solidarnost sa Palestincima, dok su u drugim mestima organizovani protivnici ovih pokreta. Ove tenzije reflektuju složenu i često polarizovanu prirodu međunarodnih odnosa, posebno kada su u pitanju sukobi na Bliskom Istoku.
U poslednjih nekoliko nedelja, situacija u Gazi je postala sve dramatičnija, sa velikim brojem civilnih žrtava i razaranjima. Sporazum o prekidu vatre, koji su objavili Izrael i Hamas, donosi nadu za smanjenje tenzija, ali mnogi se pitaju koliko će trajati ovaj mir. U međuvremenu, protesti poput onog u Havani pokazuju da su emocije i politička uverenja duboko ukorenjeni među ljudima širom sveta.
Ono što je posebno zanimljivo jeste način na koji kubanska vlada koristi ovakve događaje da dodatno konsoliduje svoju moć. Organizovani protesti i javne demonstracije često služe kao alat za jačanje nacionalnog jedinstva i skretanje pažnje sa unutrašnjih problema. U svetlu ekonomske krize i izazova koje Kuba trenutno doživljava, ovakvi protesti mogu poslužiti kao sredstvo za jačanje legitimnosti vlade.
Na kraju, protest u Havani osvetljava ne samo stavove kubanskog naroda prema palestiinskom pitanju, već i širi okvir međunarodnih odnosa. S obzirom na kompleksnost sukoba u Gazi, reakcije različitih država i naroda će verovatno nastaviti da se razvijaju, a kubanski protesti su samo jedan deo te šire slike. Dok se nastavlja da se prati situacija, ostaje da se vidi kako će se odnosi između Kube i Sjedinjenih Američkih Država razvijati u narednim mesecima, posebno u svetlu ovakvih događaja.
