U selu Koretaši, u opštini Lopare na severoistoku Republike Srpske, danas je održan parastos za 1.164 civilne žrtve koje su ubile ustaše tokom Drugog svetskog rata. Ovaj tragični događaj se odigrao u selima Majevice, Podmajevice, Posavine i Semberije između 21. novembra i 8. decembra 1941. godine, kada su nedužni ljudi, uključujući žene, decu i starce, brutalno ubijeni.
Načelnik Lopara, Rado Savić, koji je prisustvovao ovom pomenu, naglasio je važnost sećanja na žrtve i istakao da ovakvi događaji predstavljaju opomenu srpskom narodu. On je pozvao sve da se bore za mir i bolju budućnost, naglašavajući značaj očuvanja sećanja na stradanje nedužnih ljudi.
Ustaški pokolj u ovom regionu bio je jedan od najtežih ratnih zločina u Drugom svetskom ratu, a u samo jednom danu, 8. decembra 1941. godine, ubijeno je 456 ljudi. Ovi zločini su ostavili duboke rane u kolektivnom sećanju srpskog naroda, a sećanje na njih mora biti očuvano kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti.
Parastos je okupio brojne građane, predstavnike vlasti i organizacije koje se bave očuvanjem sećanja na žrtve rata. Ovaj skup je bio prilika za zajedničko izražavanje tuge, ali i jačanje zajedništva među ljudima koji se sećaju svojih stradalih sugrađana.
Rado Savić je tokom obraćanja istakao da se ne sme zaboraviti istorija i da je važno prenositi sećanje na ove događaje budućim generacijama. „Naša dužnost je da se borimo za istinu i pravdu, i da učinimo sve što možemo da očuvamo mir u našoj zemlji“, rekao je Savić.
Pomen žrtvama ustaškog pokolja je deo šireg procesa sećanja i obeležavanja stradanja srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata. Ovakvi događaji su važni ne samo za očuvanje sećanja na žrtve, već i za jačanje identiteta i solidarnosti među Srbima.
U poslednje vreme, sve više se govori o potrebi da se više pažnje posveti istini o stradanjima srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata. Mnogi smatraju da je važno da se ovakvi događaji ne zaborave kako bi se buduće generacije poučile o važnosti mira, tolerancije i razumevanja među narodima.
U okviru obeležavanja ovog stradanja, organizovane su i različite kulturne manifestacije, predavanja i izložbe koje imaju za cilj da osveste javnost o ovom tragičnom delu istorije. Takođe, postoje i inicijative za podizanje spomenika žrtvama, koje bi služile kao trajni podsetnik na njihovo stradanje i značaj očuvanja istine.
Nažalost, mnogi od ovih zločina su ostali nezabeleženi u zvaničnim istorijskim knjigama, što dodatno otežava proces suočavanja sa prošlošću. Zbog toga, organizacije civilnog društva i pojedinci nastoje da istraže i dokumentuju ova stradanja, kako bi se osigurala pravda za žrtve i njihove porodice.
U zaključku, parastos u Koretašima nije samo trenutak sećanja na stradale, već i poziv na akciju za sve nas. Potrebno je da se borimo protiv zaborava i da se zalagamo za mir i razumevanje među ljudima. Samo tako možemo obezbediti bolje sutra za sve, a sećanje na žrtve ustaškog pokolja neka bude vodilja u tom procesu.
