Nove mere kontrole granica u Evropi
Nemačka je najavila sprovođenje novih graničnih kontrola u narednih šest meseci kako bi obuzdala priliv ilegalnih migranata. Euronews je istražio situaciju u drugim zemljama u šengenskom prostoru.
Berlin je izazvao pometnju u Evropi objavom da pojačava kontrolu na svim kopnenim granicama kako bi se izborio sa onim što naziva „neregularnom migracijom“. Mere podrazumevaju da je kretanje ljudi i roba u tu zemlju sada podvrgnuto kontroli, što inače nije slučaj između zemalja šengenskog prostora – grupe država koje su ukinule granične kontrole na svojim međusobnim granicama.
Šengenski prostor obuhvata sve države EU osim Irske i Kipra, ali tu spadaju i Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Zbog položaja unutar italijanskog poluostrva, San Marino i Vatikan su de facto članovi, iako ne zvanično.
Uprkos najavi strožih kontrola u Nemačkoj, nije jedina zemlja u šengenskoj zoni koja je nedavno pooštrila bezbednost na granicama. Postoje najmanje sedam drugih zemalja unutar Šengenskog sporazuma koje su ponovo uvele privremene granične kontrole.
Austrija je ponovo uvela kontrole na granici sa Češkom do 15. oktobra i sa Slovenijom i Mađarskom do 11. novembra. Slično kao u Nemačkoj, ova odluka je doneta radi obuzdavanja neregularnih migracija, ublažavanja pritiska na sistem azila i zaustavljanja terorističkih pretnji.
Danska je pojačala graničnu bezbednost na unutrašnjim granicama, sa fokusom na danske luke sa trajektnom vezom za Nemačku. Kopenhagen je zabrinut zbog terorističke pretnje i skrnavljenja Kurana 2023. godine, što je dovelo do ponovnog fokusiranja na Dansku kao metu militantnih islamističkih grupa.
Francuska je uvela kontrole duž svih unutrašnjih granica do 31. oktobra motivisana konstantnim migrantskim pritiskom na spoljnim granicama Šengena, povećanjem neregularnih prelazaka i pojačanom terorističkom pretnjom. Ova mera takođe je sprovedena zbog Olimpijskih i Paraolimpijskih igara organizovanih tokom leta.
Italija je pojačala bezbednost na granicama zbog predsedavanja G7 i rizika od terorističkih aktivnosti povezanih sa previranjima na Bliskom istoku. Međutim, nije jasno o kojim granicama je reč, a italijansko Ministarstvo unutrašnjih poslova nije dalo odgovor na upit za pojašnjenje.
Norveška je ograničila ulaz u luke sa vezama sa šengenskom zonom i najavila provere do 11. novembra zbog povećane pretnje kritičnoj infrastrukturi, ruskih obaveštajnih operacija i vojne podrške Ukrajini.
Slovenija je uvela kontrole na granici sa Hrvatskom i Mađarskom zbog povećane nestabilnosti na Bliskom istoku, ruske agresije u Ukrajini, organizovanog kriminala i opšte terorističke pretnje.
Švedska je takođe pokrenula provere od 12. maja do 11. novembra, motivisana napadom Hamasa na Izrael i povećanim tenzijama u zemlji. Ove mere su donete radi zaštite javne politike i unutrašnje bezbednosti.
Ukupno gledano, mere kontrole granica u Evropi su rezultat rasta neregularnih migracija, terorističkih pretnji, špijunskih aktivnosti i nestabilnosti na globalnom nivou. Zemlje unutar šengenskog prostora su preduzele korake kako bi zaštitile svoje granice i građane tokom turbulentnih vremena.
