Građani koji žele da legalizuju svoje kuće i stanove suočavaju se s brojnim troškovima, koji premašuju samo taksu za ozakonjenje. Osim takse, važno je ispuniti sve zakonske uslove kako bi proces legalizacije bio uspešan. Visina takse zavisi od kvadrature objekta, što dodatno komplikuje situaciju.
Za kuće do 100 m² taksa iznosi 5.000 dinara, dok za kuće od 100 do 200 m² iznosi 15.000 dinara. Ukoliko je objekat veći od 200 m², taksa se penje na 20.000 dinara za kuće do 300 m², a vlasnici kuća većih od 300 m² plaćaju 50.000 dinara. Kada su u pitanju stanovi, trošak se obično kreće oko 200 evra, što je dodatno opterećenje za građane.
Međutim, pored same takse, postoje i obavezni dodatni troškovi koje vlasnici moraju da uzmu u obzir. Geodetski snimak može koštati između 100 i 300 evra, dok elaborat geodetskih radova iznosi oko 200 evra. Notarski troškovi se kreću od 50 do 100 evra, a upis u katastar zahteva dodatnih 10.000 do 20.000 dinara.
Ukupni troškovi mogu biti znatno veći nego što se na prvi pogled čini. Na primer, vlasnik kuće od 120 kvadrata platiće taksu od 15.000 dinara, ali će dodatni troškovi za geodetske usluge, notara i katastarske takse lako dostići iznos od više od 1.000 evra. Advokat Branislav Vještica naglašava da je bitno biti spreman na sve troškove pre nego što se odlučite na legalizaciju.
Postoje i određene kategorije građana koje su oslobođene plaćanja takse. Osobe sa invaliditetom, korisnici socijalne pomoći i samohrani roditelji mogu biti oslobođeni takse, ali samo ako su vlasnici objekata do 100 m². Ova mera ima za cilj da pomogne socijalno najugroženijima da reše svoj status bez dodatnog finansijskog opterećenja.
Ključni uslovi za legalizaciju su takođe veoma važni. Najvažniji uslov je da se objekat nalazi na zemljištu koje je u vlasništvu investitora. Ako je kuća ili stan izgrađen na tuđem zemljištu, postupak legalizacije je unapred osuđen na neuspeh. Pored toga, legalizacija nije moguća ako je objekat izgrađen u zaštićenim zonama, na nestabilnim terenima ili na javnom zemljištu, kao i ako gradnja nije u skladu sa urbanističkim planom.
Ako vlasnik ispunjava sve potrebne uslove, nadležni organi mu ostavljaju rok od 30 dana da dostavi dokaz o vlasništvu, ukoliko to ranije nije učinjeno. U suprotnom, zahtev će biti odbijen. Kada se dostavi sva potrebna dokumentacija, postupak se nastavlja, a sledeća obaveza je plaćanje takse za legalizaciju.
U zaključku, proces legalizacije nekretnina može biti složen i skup, ali je neophodan za obezbeđivanje pravnog statusa nekretnina. Važno je da građani budu svesni svih troškova i uslova koji moraju biti ispunjeni kako bi uspeli u ovom procesu. U tom smislu, savetovanje sa stručnjacima, kao što su pravnici ili geodeti, može biti ključno za uspešnu legalizaciju. Pravilno planiranje i razumevanje svih aspekata može pomoći da se izbegnu nepredviđeni troškovi i komplikacije u toku postupka.
