U Hrvatskoj je u maju 2023. godine zabeležen pad turističkih dolazaka i noćenja u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Prema podacima koje je objavio Državni zavod za statistiku (DZS), dolasci turista su smanjeni za 5,1 odsto, dok je broj noćenja opao za 15 odsto. Ovi podaci ukazuju na smanjeno interesovanje posetilaca iz inostranstva, što je značajno uticalo na ukupne turističke rezultate.
U komercijalnim smeštajnim objektima širom Hrvatske zabeleženo je ukupno 1,8 miliona dolazaka i 5,9 miliona noćenja. U strukturi ukupnih noćenja, domaći turisti čine 12,8 odsto, dok inostrani gosti čine 87,2 odsto. Domaći turisti su ostvarili 333.000 dolazaka i 748.000 noćenja, što predstavlja značajan rast od 17,4 odsto u dolascima i 20,9 odsto u noćenjima u poređenju sa majem 2022. godine.
Međutim, strani turisti su zabeležili veći pad. Njihov broj dolazaka iznosio je 1,5 miliona, što je za 9 odsto manje nego prošle godine, dok je broj noćenja opao za 18,5 odsto, sa 5,1 miliona noćenja. Ovi podaci sugerišu da je Hrvatska, koja je tradicionalno popularna turistička destinacija, suočena sa izazovima u privlačenju stranih posetilaca.
Ovakav trend dolazaka i noćenja može biti rezultat više faktora, uključujući globalne ekonomske uslove, promene u potražnji za turističkim destinacijama, ali i specifične okolnosti poput vremenskih prilika ili regionalnih događaja. U svetlu ovih statističkih podataka, stručnjaci za turizam upozoravaju na potrebu za prilagođavanjem strategija promocije i marketinga kako bi se povratilo interesovanje stranih gostiju.
Osim toga, domaći turizam beleži rast, što može biti povoljan signal za lokalnu ekonomiju, ali i izazov u smislu održivosti i kapaciteta smeštajnih objekata. Povećan broj domaćih turista može delimično kompenzovati gubitke u međunarodnim posetama, ali to ne može u potpunosti nadoknaditi pad koji se beleži na globalnom nivou.
U analizama se takođe naglašava važnost diversifikacije turističke ponude. Hrvatska se tradicionalno oslanja na more i obalu kao glavne atrakcije, ali se sve više ukazuje na potrebu razvoja unutrašnjosti i drugih oblika turizma, kao što su ekološki, kulturni i avanturistički turizam. Ove strategije mogu privući različite segmente tržišta i smanjiti zavisnost od sezonskog turizma.
Pored toga, nadležni organi i turističke agencije rade na razvoju novih marketinških kampanja koje će privući strane turiste. U fokusu su inovativni pristupi i korišćenje digitalnih platformi za promociju, kao i poboljšanje infrastrukture i usluga koje nude smeštajni objekti. Stručnjaci naglašavaju da će ključ za uspeh biti i dalje ulaganje u kvalitet usluga, kao i očuvanje prirodnih i kulturnih resursa koji čine Hrvatsku jedinstvenom destinacijom.
U svetlu svih ovih informacija, čini se da Hrvatska mora da preispita svoje pristupe u turizmu kako bi se suočila sa izazovima koji dolaze iz inostranstva i prilagodila se promenama na tržištu. Održivi razvoj turizma i fokus na domaće tržište mogu biti ključni za budući rast i razvoj turističkog sektora u zemlji. S obzirom na trenutne trendove, jasno je da Hrvatska ima potencijal da se oporavi, ali će biti potrebno uložiti dodatne napore kako bi se privukli gosti iz inostranstva i osigurao održiv rast.
