Prema najnovijim podacima Državnog zavoda za statistiku, u Hrvatskoj je 19,8 posto građana subjektivno ocenjeno kao siromašno u 2024. godini. Ovaj procenat je nešto viši od proseka Evropske unije, koji iznosi 17,4 posto. Ovaj podatak ukazuje na to da se i dalje značajan deo populacije u Hrvatskoj bori sa osećajem siromaštva, iako se situacija u odnosu na prethodne godine polako poboljšava.
Zanimljivo je da je pre deset godina, u 2015. godini, čak 54,4 posto građana izjavilo da se oseća siromašno. Ovaj drastičan pad osećaja siromaštva može se pripisati različitim faktorima, uključujući ekonomski oporavak, kao i mere vlade usmerene na smanjenje siromaštva i poboljšanje životnog standarda. Ipak, i dalje ostaje zabrinjavajuće visoka stopa onih koji se osećaju siromašno, što ukazuje na potrebu za daljim aktivnostima i politikama koje će adresirati ovaj problem.
Kada se posmatraju podaci o siromaštvu u okviru Evropske unije, Hrvatska se sa svojim procentom nalazi u sredini, dok su zemlje poput Grčke, Bugarske i Slovačke znatno lošije rangirane. U Grčkoj, na primer, čak 66,8 posto građana se oseća siromašno, što je daleko iznad evropskog proseka. Bugarska i Slovačka takođe beleže visoke stope siromaštva, sa 37,4 posto i 28,7 posto, redom. Ove brojke ukazuju na ozbiljne ekonomske izazove sa kojima se suočavaju ovi narodi, a koji često potiču iz dugotrajnih strukturalnih problema u njihovim ekonomijama.
U svetlu ovih podataka, analitičari ukazuju na potrebu za sveobuhvatnim pristupom u rešavanju problema siromaštva. To uključuje jačanje ekonomskih politika koje će podržati najugroženije grupe, kao i stvaranje prilika za zapošljavanje i obuku. Takođe, važno je obezbediti pristup obrazovanju i zdravstvenim uslugama, koji su ključni faktori u borbi protiv siromaštva.
Osim ekonomskih faktora, značajnu ulogu igra i socijalna politika. Uvođenje različitih socijalnih programa i mera može značajno poboljšati životni standard građana. Na primer, programi koji se fokusiraju na podršku porodicama sa niskim primanjima, kao i oni koji pomažu u zapošljavanju mladih, mogu doprineti smanjenju osećaja siromaštva u društvu.
S obzirom na sve navedeno, i dalje je potrebno raditi na podizanju svesti o problemima siromaštva i njegovim uzrocima. Uključivanje šire javnosti u diskusiju o ovom važnom pitanju može dovesti do stvaranja boljih rešenja i politika koje će pomoći u smanjenju siromaštva. Takođe, važno je da se svi segmenti društva, uključujući nevladine organizacije, biznis sektor i građane, angažuju u ovom procesu.
Iako su ovi podaci o siromaštvu u Hrvatskoj i dalje zabrinjavajući, postoji i nada i potencijal za dalji napredak. Uz prave politike i strategije, moguće je smanjiti osećaj siromaštva i poboljšati kvalitet života građana. Važno je da se svi akteri u društvu udruže kako bi se stvorilo pravednije i priuštivije društvo za sve. U narednim godinama, ključni izazov biće održavanje tog momentum-a u borbi protiv siromaštva i stvaranje ekonomskih prilika za sve građane.
