Danas se obeležava 1. mart, Dan nezavisnosti Bosne i Hercegovine, u znak sećanja na referendum održan krajem februara i početkom marta 1992. godine. Ovaj datum je zvaničan državni praznik u Federaciji BiH, dok se u Republici Srpskoj obeležava kao Dan žalosti.
Povodom Dana nezavisnosti, u Sarajevu će biti organizovan niz događaja i manifestacija, uključujući zvanične ceremonije i svečani prijem u Vijećnici. Predsedavajući Predsedništva BiH, Željko Komšić, i član Predsedništva, Denis Bećirović, biće domaćini prijema. Oni će takođe prisustvovati komemorativnim aktivnostima u Sarajevu.
Program događanja započinje u 8:30 ceremonijom podizanja zastave Bosne i Hercegovine na brdu Hum. Nakon toga, planirano je polaganje cveća na nekoliko značajnih mesta, među kojima su mezar Alije Izetbegovića, Spomen-obilježje „Večna vatra“, kao i spomen-parki u Sarajevu koji su posvećeni stradalim tokom rata.
Na današnji dan, navršava se 34 godine od referenduma na kojem su građani BiH odlučivali o budućnosti republike koja je tada bila deo Jugoslavije. Referendum je održan 29. februara i 1. marta 1992. godine, a građani su se izjašnjavali na pitanje o suverenoj i nezavisnoj BiH. U tom trenutku, 63,7 posto birača, odnosno 2.073.568 glasača, izašlo je na referendum. Od tog broja, 99,44 posto izjasnilo se za nezavisnost, dok je 6.037 osoba glasalo protiv.
Međutim, većina građana srpske nacionalnosti bojkotovala je referendum, smatrajući da je proces preuranjen i da ne odražava njihove interese. Politički predstavnici Republike Srpske ističu da je 1. mart simbol preglasavanja srpskog naroda i najava rata. Naime, događaji koji su se odigrali tog dana 1992. godine bili su povod za početak tragičnog sukoba u BiH. Vlada Republike Srpske je proglasila 1. mart Danom žalosti, naglašavajući tragične događaje i gubitke koje je taj datum doneo.
U tom kontekstu, zvaničnici Republike Srpske ističu da je ovaj dan sinonim za referendum koji je održan uz protivljenje srpskog naroda. Takođe, sećaju se i ubistva Nikole Gradovića, koje se dogodilo na Baščaršiji za vreme svadbe, što je dodatno pogoršalo tenzije među narodima.
Nakon referenduma, tadašnja Evropska zajednica, današnja Evropska unija, priznala je rezultate i Bosna i Hercegovina je postala članica Ujedinjenih nacija 22. maja 1992. godine. Ipak, u naredne četiri godine, BiH je zahvatio rat koji je doveo do ogromnih gubitaka i razaranja. Rat je konačno okončan potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma u novembru i decembru 1995. godine.
Danas, dok se u Federaciji BiH obeležava Dan nezavisnosti, u Republici Srpskoj se održavaju komemoracije i sećanja na stradale u ratu. Ova podela u načinu obeležavanja datuma ukazuje na duboke razlike i nesuglasice koje i dalje postoje među različitim narodima i zajednicama u BiH.
Dok jedni slave nezavisnost i suverenitet, drugi se sećaju gubitaka i tragedija koje su ih zadesile tokom rata. Ova situacija zahteva dijalog i pomirenje kako bi se izgradila bolja budućnost za sve narode u Bosni i Hercegovini. Vreme će pokazati da li će građani, uprkos svojim različitostima, uspeti da pronađu zajednički put ka miru i stabilnosti.
