Preliminarni podaci Evrostata pokazuju da je godišnja inflacija u evrozoni za decembar 2025. godine pala sa 2,1% u novembru na 2%. Ovaj pad predstavlja pozitivan signal za ekonomiju evrozone, koja se suočava sa izazovima stabilnosti cena.
Cene usluga su u decembru porasle za 3,4% u odnosu na prethodnu godinu, što je blago usporavanje u odnosu na novembarskih 3,5%. S druge strane, cene energije su zabeležile značajan pad od 1,9% na godišnjem nivou, što je drastično smanjenje u poređenju sa novembarskim padom od 0,5%. Ova promena može biti rezultat smanjenih troškova energenata i globalnih cena.
Kada je reč o osnovnim životnim namirnicama kao što su hrana, alkohol i duvan, cene su porasle za 2,6% u odnosu na prethodnu godinu, što je takođe blago usporavanje u odnosu na novembarskih 2,4%. Cene industrijskih proizvoda, osim energije, porasle su za 0,4%, što je smanjenje u odnosu na 0,5% iz novembra. Godišnja stopa bazne inflacije, koja isključuje volatilne cene energije i hrane, smanjena je na 2,3% u decembru, u poređenju sa 2,4% u novembru.
U okviru najvećih privreda u evrozoni, najznačajnije promene zabeležene su u Nemačkoj, gde je godišnja stopa inflacije usporila sa 2,6% u novembru na 2% u decembru. Ovi podaci su mereni harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP), koji je standardizovan način merenja inflacije unutar EU.
Francuska beleži neznatno usporavanje godišnje stope inflacije, koja je u decembru iznosila 0,8%, u poređenju sa 0,7% u novembru i oktobru. U Italiji je godišnja stopa inflacije porasla sa 1,1% na 1,2%, dok je u Španiji pala sa 3,2% na 3%. U okviru evrozone, Slovačka i Estonija beleže najvišu godišnju stopu inflacije od 4,1%, dok je Kipar zabeležio najnižu stopu od 0,1%.
Ovi podaci ukazuju na različite ekonomske uslove u različitim zemljama unutar evrozone. Dok neke zemlje beleže stabilniji rast cena, druge se suočavaju sa većim izazovima u održavanju ekonomske stabilnosti. Ova situacija može uticati na odluke Evropske centralne banke (ECB) u vezi sa monetarnom politikom i kamatnim stopama.
Pad inflacije može biti rezultat niza faktora, uključujući smanjenje potražnje zbog globalne ekonomske situacije i promena u potrošačkim navikama. Takođe, povoljne cene energenata na svetskom tržištu mogu doprineti smanjenju inflacionog pritiska.
U narednom periodu, važno je pratiti kako će se ovi trendovi razvijati, posebno u svetlu globalnih ekonomskih promena i potencijalnih šokova koji mogu uticati na tržišta. Ekonomski analitičari će sa pažnjom pratiti decembarske podatke kako bi procenili dalji pravac inflacije i uticaj na potrošače i privredu u celini.
U zaključku, decembarski podaci o inflaciji u evrozoni pružaju nadu za stabilizaciju ekonomije, ali i upozoravaju na neizvesnosti koje se mogu pojaviti usled promenljivih globalnih okolnosti. Kamatne stope i monetarna politika ECB će biti ključni faktori u održavanju ekonomske stabilnosti, a svi akteri na tržištu treba da budu spremni na moguće promene u fiskalnoj i monetarnoj politici u narednim mesecima.
