U Evropskoj uniji, žene su u 2024. godini zauzimale 35,2 odsto svih rukovodećih pozicija, što predstavlja značajan napredak u odnosu na 31,8 odsto iz 2014. godine. Ove podatke je objavila Kancelarija EU za statistiku, Evrostat, koja je istakla postepeno povećanje zastupljenosti žena u menadžerskim ulogama tokom poslednjih decenija.
Statistika pokazuje da su žene više zastupljene među mlađim menadžerima, gde čine 39 odsto u starosnoj grupi od 15 do 39 godina. Međutim, ovaj udeo se smanjuje sa godinama. Među menadžerima starosti od 40 do 64 godine, udeo žena iznosi 34,4 odsto, dok među starijima od 65 godina taj procenat pada na oko 26,5 odsto. Ovi podaci sugerišu da se s godinama smanjuje prisutnost žena na vodećim pozicijama, što može ukazivati na različite prepreke s kojima se žene suočavaju u karijeri.
Kada se posmatraju različite zemlje članice Evropske unije, Švedska prednjači sa najvišim procentom žena na rukovodećim pozicijama, gde ih je 44,4 odsto. Iza nje slede Letonija sa 43,4 odsto i Poljska sa 41,8 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da su u nekim zemljama postignuti značajni koraci ka ravnopravnosti polova u poslovnom svetu. S druge strane, zemlje kao što su Kipar sa 25,3 odsto, Hrvatska sa 27,6 odsto i Italija sa 27,9 odsto beleže najmanji udeo žena na menadžerskim pozicijama.
Zanimljivo je da je od 2014. godine, 24 zemlje Evropske unije zabeležile povećanje udela žena na rukovodećim pozicijama. Najveći porast zabeležen je u Luksemburgu sa 13,7 odsto, Malti sa 10,1 odsto i Kipru sa 7,9 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da su brojne zemlje prepoznale značaj uključivanja žena u vodeće pozicije i preduzeli konkretne korake ka postizanju ravnopravnosti.
Međutim, postoje i negativni trendovi. Slovenija, Letonija i Litvanija su zabeležile pad u zastupljenosti žena na rukovodećim pozicijama, sa padom od 3,8 odsto, 0,7 odsto i 0,2 odsto, respektivno. Ovi podaci ukazuju na to da su, uprkos opštem trendu rasta, neke zemlje suočene sa izazovima u postizanju ravnopravnosti polova u poslovnom sektoru.
U globalnom kontekstu, ravnoteža između polova na rukovodećim pozicijama ostaje izazov, iako se situacija postepeno poboljšava. U mnogim slučajevima, žene se suočavaju s preprekama kao što su rodne stereotipe, nedostatak podrške u profesionalnom razvoju i balansiranje između poslovnog i privatnog života. Ovi faktori mogu značajno uticati na njihovu sposobnost da napreduju u karijeri i da zauzmu vodeće pozicije.
Sve ovo naglašava potrebu za daljim naporima na nivou politika, kako bi se stvorili uslovi koji će omogućiti ženama da se ravnopravno takmiče na tržištu rada. Postojeće strategije i inicijative treba osnažiti i prilagoditi kako bi se osiguralo da žene imaju jednake mogućnosti za napredovanje, posebno u starijim grupama menadžera gde je zastupljenost žena znatno manja.
Na kraju, statistički podaci Evrostata pružaju važne uvide u trenutnu situaciju u vezi sa ravnopravnošću polova u upravljačkim strukturama. Iako se situacija poboljšava, još uvek postoji mnogo posla koji treba obaviti kako bi se postigla potpuna ravnopravnost i osigurala da žene imaju jednake šanse u svim oblastima poslovnog sveta.
