U Beogradu je večeras održan naučni skup pod nazivom „Izazovi mira – 80 godina nakon osnivanja Ujedinjenih nacija“. Ova manifestacija organizovana je u okviru studijskog boravka 43 profesora istorije iz Španije pri Institutu za izučavanje Holokausta i totalitarizma, a povodom rođendana srpskog naučnika Nikole Tesle, čija je porodica izgubila 92 člana tokom Drugog svetskog rata. U čast Tesli, najviša zgrada u regionu, Kula Beograd, zasijala je svetlosnom projekcijom posvećenom ovom geniju.
Skup je započeo minutom ćutanja u čast svih žrtava nacizma, čime su organizatori želeli da odaju počast onima koji su stradali tokom tih mračnih vremena. Bivši ministar spoljnih poslova Makedonije i 62. predsednik Generalne skupštine UN-a, Srđan Kerim, istakao je da su ratni zločini često gori od samog rata, naglašavajući da oni koji ih sprovode imaju „anticivilizacijske gene“. Prema njegovim rečima, globalni poredak je doveo do više od 100 ratova, a trenutni međunarodni sistem nije sposoban da se suoči sa složenim izazovima savremenog sveta.
Kerim je upozorio na krize koje se trenutno dešavaju širom sveta, od sukoba između Izraela i Irana do rata u Ukrajini, kao i na klimatske promene koje dovode do ekoloških i ljudskih gubitaka. Istakao je da međunarodne institucije, poput Ujedinjenih nacija, često deluju sporo i neefikasno, što ih čini neprilagođenim za rešavanje savremenih problema. On je naglasio potrebu za funkcionalnim multilateralnim sistemom koji bi mogao da odgovori na ove izazove.
U svom izlaganju, Kerim je istakao da su suprotstavljene vizije međunarodne politike ostavile malo prostora za saradnju, a nedostatak konsenzusa onemogućava efikasnu koordinaciju. Takođe je ukazao na eroziju međusobnog poverenja, posebno između država globalnog severa i juga. „Ovo razočaranje dodatno pojačava dublji neuspeh: pravila bez sprovođenja. Ugovori se potpisuju, ali ne sprovode“, rekao je Kerim, dodajući da međunarodno pravo često ostaje nekažnjeno.
Kerim je naglasio da se Ujedinjene nacije moraju evoluirati, ne samo u svojim osnovnim vrednostima, već i u strukturi i prioritetima. Pored obnove institucija, potrebno je proširiti učešće i dati glas marginalizovanim akterima, kao i mladima. „Inkluzija mora biti uslov za legitimnost institucija“, istakao je.
Na skupu je potpisan Memorandum o saradnji između Instituta „Diana Budisavljević“ i Evropskog instituta za izučavanje Holokausta i totalitarizma, kao i Memorandum između Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir UN i IECHT. Uručene su i počasne gramate, a Miloš Acković je Karlosu Vaskezu, predsedniku Evropskog instituta, uručio knjigu „Samoudaripen Roma u Nezavisnoj državi Hrvatskoj“. U čast nedavno preminulog Dragoljuba Ackovića, održan je minut ćutanja.
Takođe, premijerno je prikazan dokumentarni film „Jasenovac oath kept“, koji se bavi stradanjima u logoru Jasenovac. Gojko Rončević Mraović, direktor Instituta „Diana Budisavljević“, podsetio je na osamdesetu godišnjicu zločina u Jasenovcu, gde su stradali Srbi, Jevreji i Romi. „Tačan broj likvidiranih se ne zna, ali se procenjuje da je reč o stotinama hiljada ljudi, a neki podaci govore o milionu stradalih“, rekao je Rončević Mraović.
On je naglasio da je Nezavisna država Hrvatska odgovorna za smrt oko 200 sveštenika Srpske pravoslavne crkve i ukazao na to da je Jasenovac bio jedna od najvećih fabrika smrti u Jugoistoku Evrope. Logor je radio od avgusta 1941. do aprila 1945. i takođe se suočava sa sporovima oko broja žrtava, koje se procenjuju u rasponu od 85.000 do 600.000.
Skup u Beogradu ne samo da je obeležio važan jubilej, već je i pružio platformu za raspravu o savremenim izazovima mira i značaju globalnih institucija u očuvanju ljudskih prava i sprečavanju ratnih zločina. Ujedinjene nacije su osnovane 25. aprila 1945. godine kao odgovor na nacizam, a danas se suočavaju s novim izazovima koji zahtevaju hitne reforme i prilagodbe.
