U policijskoj raciji koja je sprovedena 28. oktobra u Rio de Žaneiru, ubijeno je 117 osoba. Iako su vođe bande „Komando vermelja“ bile cilj akcije, nijedna od njih nije uhvaćena, što je izazvalo brojne kritike i zabrinutosti o efikasnosti policijskih operacija. Prema izveštaju policije, među ubijenima nije bilo 69 osumnjičenih koje su tužioci imenovali u prijavi koja je bila osnova za raciju. Samo pet osoba uhapšeno je tokom akcije, a nijedna od njih nije bila viši vođa bande.
Sekretar za javnu bezbednost Rio de Žanira, Viktor dos Santos, potvrdio je da je cilj racije bio hapšenje osumnjičenih, ali je naglasio da je pronalaženje tih osoba među 280.000 stanovnika favelas, koje su bile mete racije, predstavljalo veliki izazov. Iako je 19 od ubijenih muškaraca nemalo krivični dosije, Santos je izjavio da je „100 odsto siguran“ da su svi bili povezani sa kriminalom.
Ova akcija, koja je poznata kao operacija „Zadržavanje“, prikazuje složenu situaciju u kojoj se brazilska policija nalazi. Iako su tokom racije zabeleženi visoki gubici, Santos je istakao da je situacija mnogo gora nego što su pokazale preliminarne istrage. Planirane su dodatne racije u narednim mesecima, što ukazuje na kontinuirani pritisak na organizovani kriminal u Rio de Žaneiru.
U ovoj policijskoj operaciji koja je rezultirala smrću 121 osobe, među kojima su bili i policajci i tinejdžeri, uhapšeno je ukupno 99 osumnjičenih. Međutim, vođa bande, Edgar Alves de Andrade, poznat kao Doka, ostaje na slobodi, a jedan vođa srednjeg ranga uhvaćen je bez ispaljenog metka. Ove informacije ukazuju na nedostatak efikasnosti u borbi protiv organizovanog kriminala i izazivaju zabrinutost za bezbednost građana.
Reakcije na ovu policijsku akciju su različite. Levičarski predsednik Brazila, Luiz Inacio Lula da Silva, nazvao je raciju katastrofalnom, ukazujući na potrebu za smanjenjem nasilja i boljim pristupom rešavanju problema kriminala. S druge strane, konzervativci u Brazilu smatraju da je ova operacija model za borbu protiv organizovanog kriminala, naglašavajući potrebu za oštrijim merama protiv kriminalnih organizacija.
S obzirom na visoke brojke poginulih i uhapšenih, situacija u Rio de Žaneiru postavlja pitanje o pravcima politike javne bezbednosti. Policijske akcije, koje su često praćene kritikama zbog upotrebe prekomerne sile, često ne donose željene rezultate, a vođe kriminalnih organizacija ostaju na slobodi. To ukazuje na potrebu za dubljom reformom sistema bezbednosti u Brazilu.
U poslednjih nekoliko godina, Brazil se suočava sa porastom nasilja i jačanjem organizovanog kriminala, posebno u urbanim sredinama. Policijske racije su postale uobičajena praksa, ali rezultati često ostavljaju mnogo toga da se poželi. Brojke o ubijenima i uhapšenima često se koriste u političke svrhe, ali stvarnost za mnoge građane ostaje teška i opasna.
Budućnost policijskih operacija u Brazilu zavisiće od sposobnosti vlasti da pronađu ravnotežu između efikasnosti borbe protiv kriminala i zaštite ljudskih prava. U situacijama poput ove, gde se gubici ljudskih života javljaju u velikom broju, važno je postaviti pitanje o etici i opravdanosti takvih akcija. Policija, kao predstavnik države, ima odgovornost da štiti građane, ali i da deluje u skladu sa zakonom i ljudskim pravima.
U zaključku, situacija u Rio de Žaneiru je složena i zahteva pažnju i delikatnost. Policijske akcije moraju biti promišljene i usmerene ka stvarnom rešenju problema, a ne samo prema statistici. U suprotnom, borba protiv organizovanog kriminala može postati još jedna smena vlasti u kojoj se građani osećaju nesigurno i zapostavljeno.
