Banjica, stambeno naselje u Beogradu, uskoro će dobiti novi stambeno-poslovni kompleks, prema planovima koje je objavio Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove. Ovaj projekat obuhvata prostor poznat kao „Pet solitera“, smešten između ulica Crnotravska, Bulevar JNA, Beranska, Borska i Kaljavi potok. Javni uvid u Nacrt izmena i dopuna Plana detaljne regulacije ovog dela naselja trajaće do 17. decembra.
Prema nacrtu, ukupna bruto razvijena površina kompleksa će iznositi 39.200 metara kvadratnih. Od tog prostora, 29.150 kvadrata namenjeno je stambenim jedinicama i pratećim sadržajima, dok je 10.050 metara kvadratnih rezervisano za mešovite gradske centre. Planira se izgradnja oko 450 stanova, što bi omogućilo smeštaj približno 1.300 budućih stanara. Takođe, očekuje se da će komercijalni objekti unutar kompleksa zaposliti oko 20 ljudi u dve smene.
U blizini planiranog kompleksa već je izgrađena predškolska ustanova „Ljolja“, dok je ostatak prostora obrastao samoniklim zelenilom. Na parceli površine 2,19 hekatara, umesto postojeće komercijalne zone, planira se stambena zona. Očekuje se izgradnja više porodičnih stambenih objekata, koji će imati kompatibilne komercijalne sadržaje u prizemlju, posebno u oblasti trgovine i usluga. Duž Ulice Saše Simeunovića biće izgrađen gradski centar koji će objediniti komercijalne delatnosti, garažu sa 135 parking-mesta i stambene jedinice.
Popularni „Pet solitera“ se nalaze u Crnotravskoj ulici, preko puta Sportskog centra Banjica. Ovo naselje je arhitektonski osmislio tim poznatih arhitekata: Aleksandar Stjepanović, Slobodan Drinjaković i Branislav Karadžić. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je naselje izgrađeno, Banjica je bila jedno od najmodernijih i najsavremenijih naselja u tadašnjoj Jugoslaviji.
Projekat u Banjici dolazi u vreme kada se grad Beograd suočava sa potrebom za dodatnim stambenim i poslovnim prostorom. Urbanizacija ovog dela naselja je značajna ne samo zbog povećanja broja stanova, već i zbog stvaranja novih radnih mesta i unapređenja lokalne infrastrukture. Naime, planiranje ovakvih kompleksa može doprineti boljoj povezanosti i funkcionalnosti urbanih sredina, kao i poboljšanju kvaliteta života građana.
Izgradnja novih stambeno-poslovnih kompleksa kao što je ovaj u Banjici može doneti brojne prednosti, ali i izazove. Mnogi stanovnici se plaše da će nova izgradnja dovesti do povećanja gustine naseljenosti i opterećenja postojećih infrastrukturnih kapaciteta. Takođe, postoji zabrinutost u vezi sa očuvanjem zelenih površina i prirodnog okruženja, što je posebno važno za kvalitet života u urbanim sredinama.
U ovom kontekstu, važno je da se prilikom realizacije ovakvih projekata vodi računa o potrebama i željama lokalne zajednice. Uključivanje građana u proces planiranja i donošenja odluka može doprineti stvaranju održivijih i funkcionalnijih urbanih prostora. Takođe, transparentnost u vezi sa projektima i njihovim uticajem na lokalnu sredinu može pomoći u smanjenju tenzija i nesuglasica između investitora i stanovnika.
Kako se približava rok za javni uvid, očekuje se da će mnogi građani Banjice iskoristiti priliku da iznesu svoje mišljenje o planiranim izmenama. Ovaj proces je važan korak ka osiguranju da razvoj naselja bude u skladu sa potrebama i očekivanjima njenih stanovnika. U budućnosti, Banjica bi mogla postati još privlačnije mesto za život, uz pravilnu ravnotežu između urbanizacije i očuvanja kvaliteta života.
