Izvođenjem predstave „Ćelava pjevačica“ sinoć je u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP) započela „Jagoševa nedelja“, posvećena reditelju Jagošu Markoviću, koji je preminuo ove godine. Ova komedija, nastala po tekstu Ežena Joneska, predstavlja poslednju režiju Markovića, a premijerno je izvedena u Tivtu na festivalu Purgatorije 2023. godine. U glumačkoj postavi su se našli talentovani glumci Olga Odanović, Branko Vidaković, Dubravka Drakić, Momčilo Otašević, Sandra Bugarski i Branimir Popović.
Tokom „Jagoševe nedelje“, BDP će izvesti i druge predstave, uključujući „Sumrak bogova“ 25. i 26. septembra na Maloj sceni, kao i „Divlje meso“ 27. i 28. septembra na Velikoj sceni. Ovaj događaj je prilika da se oda počast Markovićevom doprinosu pozorišnoj umetnosti.
Direktor BDP-a, Jug Radivojević, istakao je da je Marković bio „poseban, jedinstven, najveći reditelj savremenog teatra“. On je naglasio da su njegovi doprinosi bili toliko značajni da je Centar za kulturu Tivat odlučio da nagradu za režiju nazove po njemu. Pored toga, Gradsko pozorište u Podgorici planira da uspostavi festival posvećen njegovom imenu. Radivojević je podsetio na to koliko je Marković bio cenjen, naglašavajući da su i prošle godine održali veče posvećeno njegovom radu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
U razgovoru o Markovićevom nasleđu, Radivojević je istakao da je nedostajanje reditelja sve veće i da je cilj „Jagoševe nedelje“ da podseća na njegove vrednosti, koje je propagirao kroz svoje režije i život. „Sudar jedinstvene poetike i estetike je nešto što je odredilo njegov rad, uz fantastičnu emociju koja je dominirala njegovim predstavama“, rekao je Radivojević.
Takođe, ukazao je na to da su Markovićeve teme bile vanvremenske, daleko od banalnog i političkog, a njegove režije su obuhvatale velike egzistencijalne teme, pri čemu je ljubav bila centralna tačka. „Bez ljubavi mi ne postojimo“, često je govorio Marković, što je dodatno naglasio Radivojević.
Glumac Bane Vidaković, koji je imao čast da radi sa Markovićem, podelio je svoja osećanja o reditelju, rekavši da je bio „čudo koje je na nesreću jako kratko trajalo na planeti“. Vidaković je istakao da je Marković imao strast prema svom poslu i bio je „jako čudan reditelj“ koji je znao kako da radi sa glumcima. Prema njegovim rečima, Marković je umeo da prenese „zaveru koju je smislio“ glumcima, što je doprinelo uspehu njegovih predstava.
Radivojević je naglasio da će mladi reditelji koji prisustvuju „Jagoševoj nedelji“ moći da vide koliko je važno negovati svoju estetiku i biti autentičan, kao i briga o publici, što je Marković radio besprekorno. „Njegove predstave su bile emotivne i narativno bogate, a to je nešto što mladi reditelji treba da imaju na umu“, dodao je Radivojević.
U svetlu svega ovoga, „Jagoševa nedelja“ predstavlja ne samo tribute Markoviću, već i poziv na razmišljanje o važnosti umetnosti i njenoj ulozi u društvu. Radeći na temama koje su univerzalne i vanvremenske, Marković je ostavio neizbrisiv trag u srcima mnogih, a njegovo nasleđe će živeti kroz predstave i umetnike koje je inspirisao. U vremenu kada se umetnost često suočava sa izazovima, Markovićeva posvećenost i strast ostaju svetionik za sve one koji se bave pozorištem.
