Demonstranti u Argentini su se okupili prošlog petka kako bi izrazili protivljenje reformi rada koju je predložio predsednik Havijer Milej. Ovi protesti su naišli na različite oblike represije od strane policije, koja je koristila nasilje kako bi suzbila okupljanje. Lokalni mediji prikazuju scene u kojima policajci nasilno postupaju prema demonstrantima, koristeći suzavac i fizičku silu protiv onih koji odbacuju predložene promene zakona, koje mnogi smatraju korakom unazad za radnička prava.
Među demonstrantima su se našli i levičarski lideri, koji su izneli svoja nezadovoljstva prema postupcima vlasti. Kongresmen Nikolas del Kanjo je izjavio da je vođen nasiljem i da su demonstracije legitimne, dok je bivša predsednička kandidatkinja Mirijam Bregman kritikovala policijsku brutalnost, optužujući bivšu ministarku bezbednosti za ideološku indoktrinaciju policijskih snaga.
Jedna od ključnih tačaka protesta je zatvaranje kompanije FATE, što je ostavilo skoro 1.000 radnika bez posla. Kompanija je objasnila da je zatvaranje rezultat politike liberalizacije trgovine koju je uvela vlada, što je otežalo konkurenciju lokalnim firmama. Demonstranti su pokušali da blokiraju glavne saobraćajnice u Buenos Ajresu, dok je policija koristila biber-sprej i druge metode kako bi ih potisnula.
Protesti su organizovani od strane Ujedinjenog sindikalnog fronta (FreSU), koji okuplja transportne sindikate, radnike javnog sektora i društvene pokrete. Ove demonstracije su izazvale veliki saobraćajni haos, a mediji su izvestili o narušavanju javnog reda.
Reforma rada koju predlaže predsednik Milej kontroverzna je jer bi mogla poništiti mnoge od radničkih prava koja su tokom decenija stečena u Argentini. Predlog zakona vraćen je Senatu, gde je već odobren, ali su izvršene određene izmene. Neki od najspornijih aspekata uključuju smanjenje naknada za radnike u slučaju teških bolesti i mogućnost poslodavaca da isplaćuju otpremnine u više rata, umesto u jednom paušalnom iznosu.
Jedan od najkontroverznijih delova reforme je uvođenje Fonda za pomoć radnicima (FAL), koji će se finansirati iz doprinosa koji su ranije išli direktno u penzijski sistem. Ovaj fond će se koristiti za nadoknadu radnicima u slučaju otkaza, što je u suštini olakšanje za poslodavce.
Reforma takođe ukida zahteve za minimalnim brojem dana odmora i omogućava poslodavcima da odrede raspored odmora prema potrebama kompanije. Pored toga, poslodavci više neće biti obavezni da plaćaju prekovremeni rad, jer će se dodatni sati raditi na osnovu „banke sati“.
Ograničenja u vezi sa pravom na štrajk su takođe proširena, a radnici će biti obavezni da obezbede minimum 75% usluga tokom štrajka. Ovo uključuje i nove sektore kao što su telekomunikacije i avijacija, dok će snage bezbednosti biti potpuno isključene iz mogućnosti štrajka.
Za održavanje okupljanja, sindikalno organizovani radnici će morati zatražiti odobrenje od svojih poslodavaca, a vreme provedeno na protestima biće im odbijeno od plate. Blokade ili okupacije fabrika biće klasifikovane kao „veoma teški prekršaji“.
Ove promene u zakonodavstvu izazvale su široko nezadovoljstvo među radnicima i sindikatima, koji se boje da će ukidanje prava koja su decenijama bila zagarantovana dovesti do pogoršanja radnih uslova. Demonstranti nastavljaju da se bore za svoja prava, dok vlasti pokušavaju da implementiraju kontroverznu reformu.
