Svoja zapažanja Vindhorst je izneo nakon boravka u Beogradu, gde je prisustvovao utakmici 15. kola Evrolige između Partizana i Crvene zvezde. U emisiji „Fulkort Pasport“ sa Boštjanom Nahbarom i Rikom Bučerom, Vindhorst je povukao paralelu između košarkaške kulture u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi.
On je istakao da je NBA specijalizovana za zabavu publike, ali da to nije glavni razlog zbog kojeg ljudi u Evropi idu na utakmice. „U Evropi, ljudi dolaze na mečeve jer su njihovi očevi i dede navijali za taj klub,“ izjavio je Vindhorst, čime je naglasio duboke korene i tradiciju evropskog sporta, koja se razlikuje od američkog pristupa.
Analizirajući ambijent na utakmici večitih rivala, Vindhorst je ukazao na specifičnosti koje se ne uklapaju u američki standard sportske zabave. Naime, istakao je da se na tim utakmicama ne prodaju bezalkoholna pića, a video-bim, koji je prisutan, služi isključivo za reprize. „Tokom tajm-auta, pažnja nije usmerena na semafor. To je potpuno drugačiji mentalitet,“ dodao je.
Vindhorst je postavio i pitanje ekonomske održivosti NBA modela na evropskom tržištu, obzirom na to da se američka liga oslanja na globalnu popularnost celog takmičenja i visoke cene usluga. „Verujem u sposobnost NBA da napravi vrhunski proizvod. Ali, nisam siguran koji je stav Evropljana i da li su spremni da plate mnogo novca. Ako živiš u Rimu, da li bi platio premijum paket da gledaš Mančester – Pariz putem malih ekrana? A upravo na tome je NBA zasnovana,“ rekao je.
Uz to, Vindhorst naglašava da NBA liga mora da razume specifičnosti evropskog tržišta kako bi bila uspešna. On smatra da će stvaranje partnerstva sa vodećim evropskim takmičenjem biti neophodno, iako trenutna situacija ukazuje na suprotno. „Možda grešim. Očigledno je da je NBA postigla mnogo, ali sam skeptičan da li će se to desiti i u Evropi,“ zaključio je.
Ova izjava Vindhorsta dolazi u trenutku kada se u evropskoj košarci dešavaju značajne promene, a u fokusu je i sukob između Evrolige i potencijalne nove evropske lige, koja bi mogla da uzdrma postojeće strukture.
Osim toga, susret između Partizana i Crvene zvezde, koji je bio centralna tačka Vindhorstovog boravka u Beogradu, pokazuje kako rivalstvo i tradicija igraju ključnu ulogu u evropskom sportu. Utakmica je privukla veliku pažnju, a atmosfera u hali bila je električna, što je dodatno naglasilo razliku između evropskog i američkog pristupa sportskim takmičenjima.
Na kraju, Vindhorstova zapažanja ukazuju na to da, iako NBA ima svoje uspehe, evropska košarka poseduje jedinstvene karakteristike koje je čine posebnom i neponovljivom. Bez obzira na moguće buduće saradnje ili sukobe, jasno je da evropski sport ima duboke korene i tradiciju koja će se teško promeniti.
U svetlu ovih komentara, pitanje ostaje: kako će se NBA prilagoditi evropskom tržištu i da li će uspeti da pronađe način da privuče evropske gledaoce na isti način na koji to čini u Sjedinjenim Američkim Državama? Vindhorstove reči sugerišu da je to izazov koji zahteva pažljivo razmatranje i strategiju, jer se evropski sport ne može jednostavno prevesti na američki model zabave.
