Međunarodna studija, koja je okupila više od 50 istraživača, otkrila je zabrinjavajući podatak da su temperature okeana u 2025. godini dostigle novi rekord. Ova studija pokazuje da su mora tokom protekle godine akumulirala više toplote nego u bilo kojoj godini od početka merenja, što ukazuje na ozbiljne posledice klimatskih promena.
Prema rezultatima istraživanja, ukupno povećanje toplote u okeanima iznosilo je neverovatnih 23 triliona džula. Ova količina energije je ekvivalentna onoj koju je globalna ekonomija potrošila tokom 37 godina. Ove alarmantne brojke prenela je agencija Ansa, ukazujući na ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo.
Analizu su sproveli Institut za morske nauke Nacionalnog istraživačkog saveta u Rimu i Nacionalni institut za geofiziku i vulkanologiju u Bolonji, a rezultati su objavljeni u uglednom naučnom časopisu „Advances in Atmospheric Sciences“. Ova studija predstavlja značajan doprinos razumevanju klimatskih promena i njihovog uticaja na okeane.
Izveštaj kombinuje podatke iz vodećih međunarodnih istraživačkih centara, uključujući Institut za atmosfersku fiziku pri Kineskoj akademiji nauka, Copernicus Marine i NOAA/NCEI. Takođe, koristi se i jedno okeansko reanalitičko istraživanje (CIGAR-RT) sa tri kontinenta: Azije, Evrope i Amerike. Ove istraživačke grupe potvrđuju da je toplotni sadržaj okeana (OHC) u 2025. godini dostigao najviši nivo zabeležen u istoriji, što ukazuje na trajno nakupljanje toplote u okeanima.
Međutim, zagrevanje okeana nije uniformno. Neka područja se zagrevaju brže od drugih. U 2025. godini, oko 16 procenata površine globalnog okeana dostiglo je rekordno visok OHC, dok je oko 33 procenata zauzelo jedno od tri najtoplija mesta u svojim istorijskim zapisima. Najtoplija područja obuhvataju tropske delove i Južni Atlantski i Severni Tihi okean, kao i Južni okean.
Ukupni rekord zagrevanja karakteriše jači trend od 1990-ih godina u poređenju sa ranijim periodima. Povećanje OHC u gornjih 2.000 metara okeana pokazuje stabilan trend tokom poslednjih decenija, iako se može primetiti blagi porast brzine zagrevanja.
Ove promene u okeanima imaju dalekosežne posledice. Povećana temperatura može uticati na ekosisteme, uzrokovati promene u migracijama morskih životinja, i izazvati ekstremne vremenske pojave. Takođe, topliji okeani mogu dovesti do povećanja nivoa mora, što predstavlja ozbiljnu pretnju za obalne zajednice širom sveta.
Toplotni sadržaj okeana dostigao je rekordno visok nivo u 2025. godini, kao što je to bio slučaj i u prethodnih devet godina. Ovaj trend ukazuje na kontinuiranu borbu sa klimatskim promenama i neophodnost hitnih akcija kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i usporilo zagrevanje planete.
U svetlu ovih saznanja, naučnici pozivaju vlade i međunarodne organizacije da preduzmu konkretne mere koje će doprineti smanjenju emisija i zaštiti okeana. Očuvanje zdravlja okeana ključno je za očuvanje biodiverziteta i održavanje životne sredine, a sve veće temperature i ekstremni vremenski uslovi zahtevaju hitnu akciju.
Zaključak ove studije je da se svet suočava sa ozbiljnim izazovima koji dolaze usled klimatskih promena, a naši okeani su jedan od najosetljivijih pokazatelja tih promena. Samo zajedničkim naporima možemo raditi na očuvanju našeg planeta i obezbediti bolju budućnost za generacije koje dolaze.
