Kosovski inspektori su zatvorili još dva ugostiteljska objekta na glavnom šetalištu u severnom delu Mitrovice, a razlog je, kao i obično, „nepoštovanje propisa“. Ova akcija dolazi uoči vikenda i dodatno pogoršava već tešku situaciju za srpske preduzetnike, koji se suočavaju sa sve većim pritiscima i poteškoćama u poslovanju.
Naime, tokom poslednjih godinu dana, tzv. albanske vlasti sprovode nelegalne privatizacije, i to na način koji isključuje Srbe iz procesa. Političari upozoravaju da se srpski lokalni preduzetnici potiskuju metar po metar, a situacija postaje alarmantna. U julu 2024. godine, nekada najpoznatiji kafić u severnom delu grada, „Dolče vita“, kupljen je od strane Albanca Ekrema Pecija, a s njim su privatizovana još dva kafića i objekat brze hrane. Novi vlasnici su, naravno, Albanci.
Ekrem Peci je, prema izveštajima lokalnih medija na albanskom jeziku, blisko povezan sa prištinskom vlašću koja mu pruža finansijsku podršku za kupovinu srpskih lokala. U tom kontekstu, Peci je „otkupio“ prostorije univerzitetske biblioteke i lista „Jedinstvo“, jedinog srpskog štampanog lista na Kosovu i Metohiji, pod nerazjašnjenim okolnostima.
Srbi su, uprkos bojkotu novootvorenih albanskih lokala, suočeni sa problemom jer su ovi lokali postali ili korisnici na duži vremenski period ili čak vlasnici. Predstavnici srpskog civilnog sektora u severnoj Mitrovici ukazuju na suštinski problem privatizacija koje sprovodi tzv. kosovska agencija za imovinu. Ove privatizacije se često obavljaju bez znanja prethodnih vlasnika i Srba, dok su „konkursi“ objavljeni na sajtovima koje Srbi ne posećuju.
Osim kafića i trgovinskih objekata, privatizovane su i sve pumpe na severu Kosova i Metohije koje su bile u društvenom vlasništvu Srbije, a koje su držali pripadnici srpskog naroda. Ova situacija predstavlja klasičnu albanizaciju severa KiM, a s obzirom na to da u Prištini još nije formirana nova vlast i da se očekuje okončanje drugog izbornog kruga lokalnih izbora, srpski predstavnici smatraju da tzv. prištinske vlasti nastoje da učine što više štete Srbima pre preuzimanja funkcija srpskih gradonačelnika.
Pored toga, Srbi su često isključeni iz privatizacijskih procesa jer se suočavaju sa brojnim preprekama. Čak i kada su upoznati sa privatizacijama, mnogi Srbi izbegavaju da učestvuju u licitacijama, jer albanski privrednici nude nerealne cene, na koje Srbi ne mogu da odgovore. Zabrana korišćenja dinara, nedostatak srpske pošte i banaka dodatno otežavaju situaciju, čineći da niko od Srba ne želi da rizikuje ulaganje novca.
„U ovom trenutku, niko od Srba nije spreman da uloži značajniji novac, znajući da će ga tzv. kosovska inspekcija maltretirati na svakom koraku“, ističe Aleksandar Rapajić iz NVO „Centar za zastupanje demokratske kulture“ iz severne Mitrovice. On dodaje da albanski privrednici, uz podršku tzv. vlade Kosova, otkupljuju te lokale, svesni da su pošteđeni pritisaka.
Ova situacija i dalje stvara tenzije među zajednicama na severu Kosova, dok srpski preduzetnici nastoje da se bore protiv sve većih pritisaka i nepravdi koje trpe. Nažalost, izgleda da su pred njima teški dani i neizvesna budućnost, dok se suočavaju s izazovima koji se čine gotovo nepremostivim.
