Košarkaški svet u Srbiji jutros je ponovo zaronio u tugu, i to zbog vesti koja na prvi pogled nije povezana sa poenima i trofejima, ali duboko pogađa srž emocija svakoga ko je nekada kročio u legendarnu dvoranu „Aleksandar Nikolić“. Košarkaški klub Crvena zvezda zvanično je saopštio da je, nakon neverovatnih 18 godina, uginula čuvena mačka Ljubica. Ona nije bila običan ljubimac, već simbol dvorane Pionir i jedan od najprepoznatljivijih, nezvaničnih zaštitnih znakova crveno-belog kluba. Vest o njenom odlasku duboko je pogodila navijače, igrače i zaposlene u hali.
Ljubica je decenijama bila tihi svedok najvećih uspeha srpske košarke. Gotovo nijedan trening Crvene zvezde nije mogao proći bez njenog prisustva pored aut-linije ili na tribinama, a često je „nadgledala“ i evroligaške utakmice. Njen životni put započeo je pre skoro dve decenije, kada je, kao malo i napušteno mače, ostavljena ispred ulaza u halu. Tu je pronašla dom, a ljudi iz kluba i zaposleni u Pioniru su je prihvatili kao ravnopravnog člana kolektiva.
Tokom godina, Ljubica je postala internet senzacija zbog svog specifičnog, pomalo „namrgođenog“ izraza lica, koji je u potpunosti odudarao od njene blage naravi. Iako je bila brižno negovana, redovno hranjena i voljena od strane generacija košarkaša, godine su uzele danak. Njena borba za zdravlje završila se u novembru 2025. godine, kada je bila na veterinarskom lečenju, ali to je, nažalost, bilo to.
Od čuvene mačke oprostili su se mnogi, a posebno emotivan bio je Nikola Kalinić, reprezentativac Srbije i as crveno-belih, koji je na društvenim mrežama podelio svoj poslednji pozdrav uz njenu sliku. Njegove reči oslikale su koliko će Pionir biti drugačiji bez nje. Koliki je trag ostavila u svetu košarke pokazuje i činjenica da se od nje zvaničnim kanalima oprostila i sama Evroliga, uz kratku ali upečatljivu poruku: „Uvek ćemo te pamtiti, Ljubice.“
Ova tužna vest podseća sve nas na to koliko su ljubimci važan deo naših života i kako mogu da postanu deo kulture i tradicije. Ljubica nije bila samo mačka, već i simbol zajedništva, ljubavi i podrške koja je vladala u košarkaškom klubu Crvena zvezda. Njena prisutnost u Pioniru bila je više od obične navike; ona je bila deo duše tog mesta.
Zanimljivo je da je Ljubica tokom godina stekla veliki broj obožavalaca, kako među igračima, tako i među navijačima. Njena slika se često pojavljivala na društvenim mrežama, a njeni „selfiji“ sa igračima su postali viralni. Ljubica je uspela da spoji generacije, jer su i stari i mladi košarkaši imali priliku da je upoznaju i zavole.
Iako se Ljubica fizički povukla iz naših života, njena ostavština će živeti kroz priče i uspomene svih onih koji su je poznavali. Dvorana Pionir bez nje će biti tužnija, ali se svi slažu da je ona ostavila neizbrisiv trag u srcima ljudi koji su je voleli. Njeno ime će zauvek ostati urezano u večnost, kao simbol ljubavi i strasti prema košarci i sportu uopšte.
Sa gubitkom Ljubice, košarkaški svet gubi još jedan deo svoje duše, ali se nada da će njena priča inspirisati nove generacije da neguju ljubav prema životinjama i sportu. Ovaj tužni trenutak nas podseća da su ljubav i prijateljstvo bezvremeni, a Ljubica će zauvek biti deo te priče. Iako će Pionir nastaviti da živi, sećanje na nju će zauvek biti prisutno u srcima svih koji su je voleli.
