Turska se suočila s velikim brojem zemljotresa tokom 2025. godine, kada je registrovano ukupno 53.262 potresa, što je prosek od šest zemljotresa svaka sat vremena. Ova godina je druga po broju zabeleženih potresa, odmah nakon 2023. godine, a izjavio je to profesor Bulent Ozmen sa Univerziteta Gazi u Ankari.
Od svih zemljotresa, 437 je bilo jačine veće od 4 stepena Rihterove skale, od kojih je 412 imalo jačinu između 4 i 5 stepeni, dok je 20 potresa bilo jačine između 5 i 6 stepeni. Pet zemljotresa imalo je jačinu od 6 do 6,9 stepeni. Ovi podaci ukazuju na to da se u Turskoj svakog dana dešava jedan zemljotres jačine 4 stepena, dok se zemljotres jačine 5 i više dešava otprilike svaka dva nedelje, a potres jačine 6 i više svaka 73 dana. U proseku, Turska je pogođena s 146 zemljotresa dnevno.
Najznačajniji potres u ovoj godini bio je onaj jačine 6,2 stepena koji je 23. aprila pogodio Silivri. Ozmen je istakao da ovaj događaj ponovo potvrđuje visok seizmički rizik u Istanbulu. Takođe, dva značajna zemljotresa jačine 6,1 stepen dogodila su se 10. avgusta i 27. oktobra u Sindrgi. Od 10. avgusta do danas, u tom području registrovano je oko 21.000 zemljotresa, što se može smatrati najvećim brojem potresa zabeleženih u jednom okrugu u Turskoj.
Ozmen upozorava na postojanje velikog broja objekata koji nisu otporni na zemljotrese, što može dovesti do ozbiljnih oštećenja, posebno kada su potresi jačine iznad 5 stepeni. Zbog toga je naglasio neophodnost ubrzanja projekata obnove i jačanja infrastrukture. Tokom 2025. godine, tri osobe su izgubile život u zemljotresima, a 594 ljudi je povređeno, pri čemu su sve povrede bile rezultat panike.
Ovi podaci ukazuju na potrebu za povećanjem broja edukacija o ponašanju u vanrednim situacijama. Ozmen naglašava da bi takve edukacije trebalo da sprovode stručna i kvalifikovana lica. U svetlu ovih događaja, važno je da stanovništvo bude informisano i spremno da se suoči s mogućim zemljotresima u budućnosti.
Osim toga, Turska se suočava s izazovima u vezi s urbanizacijom i razvojem, što može dodatno povećati rizik od zemljotresa. Mnogi objekti, posebno stari, nisu izgrađeni prema savremenim standardima otpornosti na zemljotrese, što može uzrokovati velike štete i gubitke u životima. Stoga je neophodno da se investira u infrastrukturne projekte koji će povećati otpornost zgrada i objekata na potrese.
Vlasti su svjesne važnosti ovih pitanja, ali je potrebno više akcije i brže implementacije strategija koje će osigurati sigurnost građana. Ovo uključuje i jačanje sistema hitne pomoći, obuku osoblja i razvoj planova evakuacije u slučaju zemljotresa.
U zaključku, Turska se suočava s ozbiljnim izazovima u vezi sa zemljotresima, a podaci koje je izneo profesor Ozmen ukazuju na hitnu potrebu za reformama i jačanjem otpornosti na seizmičke aktivnosti. Samo kroz edukaciju, obnovu i ulaganje u infrastrukturu, Turska može smanjiti rizik i posledice zemljotresa u budućnosti. Preduzimanje ovih koraka može pomoći u očuvanju života i imovine građana, što je od suštinske važnosti za stabilnost i sigurnost cele nacije.
