Turska je danas izrazila snažno protivljenje jednostranim energetskim aktivnostima Grčke južno od ostrva Krit, koje sprovodi konzorcijum predvođen američkom naftnom kompanijom Ševron. Turska tvrdi da ove aktivnosti predstavljaju kršenje međunarodnog prava i dobrosusedskih odnosa. Na ovu tvrdnju, Grčka je odgovorila saopštenjem da postupaju u skladu sa međunarodnim pravom.
Tursko Ministarstvo odbrane je na brifingu naglasilo da Ankara smatra da su u pitanju „nezakonite aktivnosti“ koje krše Memorandum o razumevanju o pomorskoj nadležnosti iz 2019. godine, koji je potpisan između Turske i Libije. Ove aktivnosti, prema rečima turskog ministarstva, ne utiču direktno na turski kontinentalni pojas, ali zadiru u pomorsku nadležnost Libije, koju je ta zemlja prijavila Ujedinjenim nacijama u maju prošle godine.
Turska je takođe navela da nastavlja da pruža potrebnu podršku libijskim vlastima kako bi se preduzele mere protiv, kako tvrdi, jednostranih i nezakonitih aktivnosti Grčke. Sporazum o razgraničenju u Sredozemnom moru koji su 2019. godine potpisale Turska i Libija, Grčka je odbacila uz obrazloženje da ignoriše prisustvo grčkog ostrva Krit između obala Turske i Libije.
Portparol grčke vlade, Pavlos Marinakis, izjavio je da Atina vodi „aktivnu politiku“ i da ostvaruje svoja prava u skladu sa međunarodnim pravom, naglašavajući dosledno poštovanje istog. Konzorcijum predvođen Ševronom potpisao je ekskluzivne ugovore o zakupu radi istraživanja prirodnog gasa u južnim vodama Grčke, čime se, prema analizama, povećava prisustvo Sjedinjenih Američkih Država u istočnom Mediteranu.
Turska i Grčka, kao susedi i članice NATO-a, decenijama su u sporu oko pomorskih granica i prava u Egejskom moru. Ova oblast je od strateškog značaja i veruje se da sadrži značajne energetske resurse, a takođe ima važnu ulogu u vojnim aktivnostima i kontroli vazdušnog prostora. Iako su tenzije između dve zemlje bile visoke, deklaracija o prijateljskim odnosima iz 2023. godine doprinela je smirivanju situacije, a lideri dve zemlje su izrazili spremnost da reše preostala otvorena pitanja.
Pitanje pomorskih granica i prava na istraživanje prirodnih resursa postalo je ključno u poslednjim godinama, naročito u svetlu globalne potražnje za energijom i sve većih izazova u obezbeđivanju energetskih izvora. Turska je, s jedne strane, nastojala da osigura svoje interese kroz dogovor sa Libijom, dok je Grčka, s druge strane, tražila podršku međunarodne zajednice i Sjedinjenih Američkih Država kako bi zaštitila svoja prava.
Takođe, važno je napomenuti da su odnosi između Turske i Grčke kompleksni i često obeleženi istorijskim tenzijama, koje sežu unazad vekovima. Ove napetosti se ponekad manifestuju kroz vojne vežbe, diplomatske sukobe ili čak i nesuglasice oko pitanja nacionalnog suvereniteta. Međutim, uz postizanje dogovora o prijateljskim odnosima, postoji nada da bi se moglo doći do konstruktivnijih dijaloga i potencijalnih rešenja koja bi mogla smanjiti tenzije u regionu.
U ovom kontekstu, međunarodna zajednica, uključujući EU i NATO, igra važnu ulogu u posredovanju između dve zemlje, s ciljem da se izbegnu sukobi i obezbedi stabilnost u regionu Sredozemlja. S obzirom na trenutne okolnosti, pažnja će biti usmerena na dalji razvoj situacije i mogućnost postizanja održivog rešenja koje bi zadovoljilo interese svih strana.
