Tehnološke kompanije širom sveta su ove godine uložile značajne napore da povećaju svoje kapacitete u oblasti veštačke inteligencije, što je rezultiralo rekordnim nivoima emisije duga. Prema izveštaju agencije Rojters, ova pojava je primorala čak i firme koje imaju velike gotovinske rezerve da se zadužuju kako bi finansirale svoja ulaganja.
Na osnovu podataka analitičke agencije Dealogic, globalne tehnološke kompanije su do prve nedelje decembra 2025. godine izdale obveznice u vrednosti od 365 milijardi evra. Ovaj iznos uključuje 290 milijardi dolara koje su izdale američke tehnološke firme, dok evropske kompanije čine 41,8 milijardi evra, a azijske 28 milijardi evra. Ovakva raspodela ukazuje na to da su američke kompanije, kao što su velike firme iz Silicijumske doline, najaktivnije u zaduživanju.
Tradicionalno, velike tehnološke kompanije su se oslanjale na interne novčane tokove za finansiranje svojih operacija i rasta. Međutim, trenutna tržišna klima, karakterisana niskim troškovima zaduživanja i visokom potražnjom investitora, podstiče ih da se sve više okreću dugovima. Ovo je posebno izraženo u kontekstu velikih kapitalnih ulaganja u veštačku inteligenciju, koja postaje ključna za opstanak i konkurentnost na tržištu.
Analitičari ukazuju na to da kapitalna ulaganja u veštačku inteligenciju, finansirana putem dugova, predstavljaju strukturnu promenu u načinu na koji tehnološke kompanije posluju. Brzo tehnološko zastarevanje i kratak vek trajanja čipova prisiljavaju kompanije da neprekidno reinvestiraju kako bi ostale relevantne. Ovo je dovelo do situacije u kojoj se kompanije suočavaju sa rizikom povećanja nivoa zaduženosti, što može oslabiti njihove koeficijente pokrivenosti i postaviti pitanja o održivosti tih investicija.
Ipak, važno je napomenuti da su najveće tehnološke firme generalno profitabilne i poseduju značajne gotovinske rezerve. Mnoge od njih su među najvrednijim kompanijama na svetu prema tržišnoj kapitalizaciji. Ova kombinacija profitabilnosti i gotovinskih rezervi može im pružiti određenu sigurnost prilikom zaduživanja, ali rizik od potencijalnog neuspeha investicija u veštačku inteligenciju ostaje prisutan.
Povećanje zaduženosti može imati dugoročne posledice po bilanse stanja ovih kompanija. U slučaju da investicije u veštačku inteligenciju ne donesu očekivane prinose, kompanije bi mogle da se suoče sa teškim finansijskim posledicama. To može uticati ne samo na njihovu profitabilnost, već i na percepciju investitora i tržišnu vrednost.
Uprkos ovim izazovima, interesovanje za veštačku inteligenciju nastavlja da raste, a mnoge kompanije smatraju da su ovakva ulaganja neophodna za budući rast i inovacije. U tom kontekstu, dugoročno gledano, može se postaviti pitanje da li će zaduživanje za finansiranje ovih tehnologija na kraju doneti više koristi nego štete.
U zaključku, trenutna situacija na tehnološkom tržištu ukazuje na to da kompanije moraju pažljivo razmotriti svoje strategije zaduživanja i ulaganja. Dok veštačka inteligencija predstavlja značajnu priliku za rast, rizici povezani sa zaduživanjem i potencijalnim neuspehom investicija ne smeju biti zanemareni. U tom smislu, vreme će pokazati kako će se ove kompanije nositi sa izazovima i prilikama koje donosi brzo menjajući tehnološki pejzaž.
