Albanski ministar odbrane Piro Vengu najavio je planove za održavanje zajedničke vežbe Albanije, Hrvatske i Prištine ove godine. Ova informacija je objavljena nakon sastanka načelnika generalštabova oružanih snaga Albanije i Hrvatske, kao i komandanta tzv. kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), koji je održan u Skadru.
Vengu je na svom Fejsbuk profilu istakao da je sastanak deo sporazuma o saradnji između Albanije, Hrvatske i Prištine u oblasti odbrane. On je naglasio da je fokus sastanka bio na zajedničkim vojnim vežbama i obuci, kako bi se osnažila spremnost ovih zemalja da se suoče sa bezbednosnim izazovima i hibridnim pretnjama.
Prva trilateralna vežba, kako je najavio, planirana je za 2026. godinu, u skladu sa strateškim konceptom NATO-a i evroatlantskim ciljevima. Vengu je dodao da su ključni ciljevi ove saradnje jačanje vojne saradnje, povećanje interoperabilnosti između snaga i jačanje operativne spremnosti.
Sastanak u Skadru predstavlja nastavak aktivnosti koje su započete ranije, a u Zagrebu je 30. januara održan sastanak na nivou direktora za odbrambenu politiku i naoružanje. Ova saradnja između Albanije, Hrvatske i Prištine kulminirala je potpisivanjem memoranduma o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, koji je potpisan 18. marta 2025. godine u Tirani.
Međutim, potpisivanje ovog memoranduma naišlo je na oštre kritike iz Srbije. Najviši predstavnici Srbije su izrazili zabrinutost da ovaj dokument predstavlja kršenje subregionalnog sporazuma o kontroli naoružanja iz 1996. godine, kao i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Oni smatraju da je memorandum direktno usmeren protiv Srbije i da dodatno narušava već krhke odnose u regionu.
Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, KFOR je jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji. Ipak, situacija se zakomplikovala 2009. godine kada je Priština formirala tzv. kosovske bezbednosne snage (KBS) iz bivšeg kosovskog zaštitnog korpusa. Ova transformacija je dodatno potvrđena 2018. godine kada je Skupština privremenih institucija usvojila zakon o transformaciji tzv. KBS u vojsku, i to bez prisustva srpskih predstavnika.
Izgleda da razvoj događaja ukazuje na sve veću vojnu saradnju između Albanije, Hrvatske i Prištine, što može imati dalekosežne posledice po stabilnost regiona. Ove vojne vežbe i memorandum o saradnji predstavljaju pokušaj ovih zemalja da ojačaju svoje pozicije u kontekstu evropskih i evroatlantiskih integracija, ali i da se suoče sa pretnjama koje mogu proizaći iz regionalne nestabilnosti.
Dok se ove vojne aktivnosti nastavljaju, važno je pratiti kako će se reagovati na njih iz Srbije i drugih zemalja u regionu. Pitanje vojne saradnje i bezbednosti ostaje ključno, s obzirom na istorijske tenzije i trenutne izazove s kojima se region suočava. Ova situacija zahteva pažljivu analizu kako bi se obezbedila stabilnost i mir u ovom delu Balkana, koji i dalje nosi teret prošlosti i nesigurnosti.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica, kao i regionalni akteri, moraju biti angažovani kako bi se osiguralo da se odnosi između država razvijaju kroz dijalog, a ne kroz sukobe. Samo tako može se postići trajni mir i stabilnost u regionu.
