Danas se u Memorijalnom centru u Potočarima održava komemoracija povodom 30 godina od zločina u Srebrenici, gde se obeležava sećanje na nastradale Bošnjake. U sklopu ovog događaja, biće ukopano još sedam posmrtnih ostataka žrtava, čime se pruža prilika porodicama da odaju počast svojim najmilijima. Komemoracija je započela u Memorijalnom centru, nakon čega će prisutni preći do mezarja gde će biti položeni venaci i cveće, a zatim će uslediti dženaza.
Na događaju se očekuje prisustvo velikog broja ljudi, sa procenama da će se okupiti do 150.000 posetilaca, među kojima su i visoke delegacije iz regiona, uključujući premijera Hrvatske Andreja Plenkovića i ministre iz Crne Gore. Organizatori su, međutim, napomenuli da zbog bezbednosnih razloga ne mogu otkriti imena nekih od zvanica.
Proteklih dana, Srebrenicu su počeli da prate srodnici žrtava, kao i građani iz Bosne i Hercegovine, regiona i sveta. Ove godine je posebno zapažen tradicionalni Marš mira, koji je okupio oko 7.000 učesnika koji su prešli stazu od 100 kilometara od Nezuka do Potočara, sa jasnom porukom da se zločin ne sme zaboraviti.
S obzirom na sveprisutne tenzije, juče je održana i komemorativna sednica Skupštine opštine Srebrenica, na kojoj su se obeležile sve žrtve ovog područja. Međutim, bošnjački odbornici su bojkotovali sednicu, izražavajući nezadovoljstvo zbog negiranja genocida od strane lokalnih vlasti.
U kontekstu obeležavanja godišnjice, novinari iz Republike Srpske nisu dobili akreditacije za praćenje događaja, što je dodatno ukazalo na duboke podele u društvu. Memorijalni centar Srebrenica je objavio ključne poruke koje podižu pitanja o održavanju podele između Srba i Bošnjaka, kao i o kritikama iz Beograda koje tvrde da se događaj koristi za političku kampanju.
U razgovoru sa novinarkom Ljiljanom Smajlović i profesorkom Radmilom Nakarada, razmatrane su duboke podele koje se čine sve prisutnijim, posebno na godišnjicu Srebrenice. Smajlović ističe da odsustvo napretka u pomirenju doprinosi daljem produbljivanju jaza između naroda. „Politika ne trpi vakuum“, naglašava ona, ukazujući na to da se situacija, umesto da se poboljša, pogoršava s vremenom.
Nakarada dodaje da se rat zapravo nastavio drugim sredstvima, a da se u političkom diskursu često koriste različiti kriterijumi koji dodatno radikalizuju situaciju. Obrazlaže da se termin „genocid“ koristi kao instrument za ostvarivanje političkih ciljeva, što stvara dodatne tenzije među narodima.
Sama kategorizacija zločina u Srebrenici kao „genocida“ postavlja se kao tema za raspravu, s obzirom na to da se često koristi u političke svrhe. Smajlović podseća na dvoličnost lidera u regionu, ističući da se genocid koristi kao političko oružje, dok se istovremeno nejednako tretiraju različiti zločini.
Nakarada poziva na potrebu za modelom koegzistencije koji bi omogućio održavanje zajednice uprkos različitostima, naglašavajući primer Švajcarske kao model koji bi mogao biti inspiracija za prevazilaženje trenutnih podela. Ona ukazuje na nužnost da se zajednički suoče s teškim pitanjima i pronalaze rešenja koja će doprineti stabilizaciji regiona.
U zaključku, obeležavanje godišnjice zločina u Srebrenici ne predstavlja samo sećanje na prošlost, već i poziv na akciju kako bi se izbegle ponovne tragedije i radilo na izgradnji pomirenja i zajedništva među narodima.
