Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potpisao je 25. juna sporazum sa Savetom Evrope o osnivanju specijalnog tribunala koji će se baviti krivičnom odgovornošću za zločin agresije protiv Ukrajine. Ovaj korak dolazi u svetlu tekuće invazije Rusije na Ukrajinu, a Zelenski se nada da će jednog dana odgovornost snositi i ruski predsednik Vladimir Putin. Uzimajući u obzir trenutnu situaciju, ovaj potez se može posmatrati kao deo šire strategije Ukrajine da osigura pravdu za žrtve rata.
Advokat Novak Lukić, sa višegodišnjim iskustvom u zastupanju pred Haškim tribunalom, skeptičan je prema ovom sporazumu. On smatra da je reč o političkoj odluci koja ukazuje na propadanje međunarodne pravde, naglašavajući nedostatak procesa za zločine u Gazi i Ukrajini. „Ovo pokazuje da drugi mehanizmi koje je međunarodna zajednica želela da zaštiti, na primer i pitanje agresije, ne funkcionišu“, rekao je Lukić.
On takođe ističe da je Međunarodni krivični sud osnovan da bi se gonili ratni zločinci, ali je potrebno da ga potpišu sve zemlje, a Rusija, kao i neke druge velike sile, to nisu učinile. Prema Lukiću, EU želi da postigne dogovor sa Zelenskim kako bi se osnovao privremeni sud koji bi imao funkciju koju Međunarodni krivični sud ne može da ispuni. On ne veruje da će Putin ikada biti optužen u tom novom telu, ali sugeriše mogućnost suđenja u odsustvu.
„Suđenje u odsustvu je kontroverzna praksa koja se ne smatra fer, ali postoje sudovi koji to praktikuju“, objašnjava advokat. On naglašava da je malo verovatno da će Putin ikada sesti na optuženičku klupu. Pred MKS su već podignute optužnice protiv njega i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, ali mehanizmi privođenja pravdi su slabi.
Lukić ukazuje na to da je Evropski savet odmah nakon početka rata proglasio napad Rusije kao agresiju. „Verovatno će sada iskoristiti taj stav kao osnovu za krivično gonjenje“, kaže on. Međutim, formiranje specijalnog tribunala zahtevaće značajnu logistiku i finansijska sredstva. Postavlja se pitanje kako će se podići optužnice i ko će ih sprovesti, s obzirom na to da je teško očekivati da će se Putin dobrovoljno pojaviti na sudu.
Advokat naglašava da do sada nijedna osoba nije osuđena za zločin agresije. Postoji mogućnost da se optuže određeni pojedinci ili vojni lideri, ali se to može smatrati kuriozitetom. „U međunarodnoj zajednici postoji konsenzus da je jedina prava agresija bila agresija Iraka prema Kuvajtu“, napominje Lukić. On smatra da će neki politički i vojni lideri verovatno biti proglašeni odgovornima za agresiju, ali će to biti veoma teško sprovesti.
Osnivanje specijalnog tribunala predstavlja izazov s obzirom na to da međunarodna zajednica često nailazi na prepreke kada je reč o definisanju agresije i odgovornosti. Lukić smatra da će se možda pojaviti ideja da se pojedini lideri proglase odgovornim za zločine, što bi moglo dovesti do dodatnih komplikacija u primeni pravde.
U svakom slučaju, osnivanje ovog tribunala može biti značajan korak u pravcu ostvarivanja pravde za žrtve rata u Ukrajini, ali će biti potrebno mnogo više od formalnog potpisivanja sporazuma kako bi se osigurala odgovornost za zločine koji su počinjeni. Lukić izražava sumnju u efikasnost ovog procesa, ali prepoznaje važnost političke poruke koju ovakav tribunal može poslati.
Kompletan razgovor sa Novakom Lukićem može se pogledati u videu na početku teksta.
