Nadutost je čest i neprijatan osećaj koji može pokvariti čak i najukusniji obrok. Mnogi ljudi doživljavaju nadimanje bez jasnog razloga, ali iako je povremeno nadimanje normalno, redovno osećanje napetosti i gasova u stomaku može ukazivati na to da određene namirnice ne odgovaraju vašem digestivnom sistemu.
Dijetetičarka Samanta Dijeras objašnjava da nadutost nastaje zbog viška gasova, bakterijskog rasta, gutanja vazduha ili žvakanja žvaka. Jedan od najčešćih uzročnika su namirnice bogate FODMAP-om, što su specifične vrste ugljenih hidrata koje se teže vare.
Pasulj i sočivo su dobro poznati kao namirnice koje često izazivaju probleme sa stomakom. Iako su bogate proteinima i vlaknima, spadaju u grupu namirnica sa visokim sadržajem FODMAP-a. Osobe koje često osećaju nadutost trebalo bi da razmotre zamenu ovih namirnica alternativama poput mesa, ribe, jaja ili kinoe. Ove zamene mogu obezbediti nutritivnu vrednost obroka, dok istovremeno smanjuju rizik od gasova i neprijatnog osećaja u stomaku. Pravilna priprema, kao što je natapanje i kuvanje pasulja, može takođe pomoći da se ublaži nadutost.
Brokoli, karfiol i kupus su još namirnice koje mogu izazvati nadutost zbog svog visokog sadržaja FODMAP-a. Dijeras savetuje da se umesto njih koriste povrće koje je lakše za varenje, poput tikvica, boranije, paprika, špargli, plavog patlidžana ili celera. Ove alternative obezbeđuju esencijalne vitamine, minerale i vlakna, ali uz manju verovatnoću stvaranja gasova i napetosti u stomaku. Kratko kuvanje na pari ili dinstanje dodatno smanjuje nelagodnost.
Mlečni proizvodi, kao što su mleko, sladoled i jogurt, sadrže laktozu, šećer koji mnogi ljudi teško vare. Konzumacija ovih namirnica može često dovesti do gasova, nadutosti i osećaja težine u stomaku. Dijeras preporučuje korišćenje proizvoda sa niskim sadržajem laktoze ili bez laktoze, a kao alternativu nude se biljni mlečni proizvodi poput bademovog, sojinog ili ovsnog mleka, koji mogu smanjiti neprijatne simptome, a i dalje obezbeđuju hranljive materije.
Pored ovih namirnica, važno je napomenuti da način ishrane i navike tokom obroka takođe igraju značajnu ulogu u razvoju nadutosti. Na primer, brza konzumacija hrane može dovesti do gutanja vazduha, što dodatno pogoršava simptome. Stoga, dijetetičari savetuju da se obroci jedu polako, uz pažljivo žvakanje hrane kako bi se olakšalo varenje.
Za osobe koje pate od hronične nadutosti, preporučuje se vođenje dnevnika ishrane kako bi se identifikovale namirnice koje izazivaju simptome. Ovaj pristup može pomoći u razumevanju što uzrokuje nelagodu, a na osnovu toga se mogu preduzeti koraci za promenu ishrane.
Pored ishrane, redovno vežbanje i hidratacija su takođe ključni faktori za održavanje zdravog digestivnog sistema. Uključivanje fizičke aktivnosti može pomoći u smanjenju nadutosti i poboljšanju probave.
Na kraju, važno je napomenuti da, iako su neki uzroci nadutosti jasni i lako prepoznatljivi, u nekim slučajevima može biti potrebno potražiti savet lekara kako bi se isključili ozbiljniji zdravstveni problemi. Iako nadutost često izgleda kao bezazlen problem, ona može biti simptom dubljih problema u probavnom sistemu, te je stoga važno obratiti pažnju na signale koje nam telo šalje.
Zdrav način ishrane i svest o tome šta jedemo mogu značajno doprineti smanjenju nadutosti i poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja.
