Pokušaj da se ljubav razume, definiše ili pronađe „prava osoba“ često se pretvara u emotivni krug iz kojeg je teško izaći. Mnogi ljudi iskreno žele stabilan odnos, ali se iznova suočavaju sa istim razočaranjima, površnim kontaktima ili potpunim izostankom novih poznanstava. Iako sebi obećavaju promenu, svakodnevne navike ostaju iste.
Prema psihologu Marku Traversu, problem najčešće nije u tome što nismo spremni za ljubav, već u obrascima koje smo nesvesno razvili kako bismo se zaštitili od povrede. Te navike donose osećaj sigurnosti, ali nas istovremeno udaljavaju od prilika koje bi mogle dovesti do stvarne povezanosti.
Jedna od navika koja može sabotirati ljubavni život jeste insistiranje na potpunoj emocionalnoj samodovoljnosti. Ljudi koji su navikli da sve drže pod kontrolom i oslanjaju se isključivo na sebe često imaju poteškoće da pokažu ranjivost ili da nekome dozvole da im se približi. Iako ovakav pristup može delovati kao znak snage, on često šalje poruku da za drugu osobu nema mesta u vašem životu. Ljubavni odnosi zahtevaju otvorenost i razmenu, a preterana zatvorenost može postati ozbiljna prepreka bliskosti.
Druga navika koja često stoji na putu ljubavi jeste postavljanje nerealno visokih kriterijuma. Stalno traženje „savršene“ osobe i fokusiranje na mane umesto na potencijal odnosa može dovesti do toga da kvalitetne prilike prolaze neprimećeno. Perfekcionizam u ljubavi često je maskirani strah od razočaranja. Držeći se ideala, ostajemo u zoni kontrole, ali istovremeno propuštamo stvarne odnose koji, iako nesavršeni, mogu biti ispunjavajući i stabilni.
Treća navika koja se često zanemaruje jeste ograničavanje sopstvenog društvenog kruga. Rutina posao–kuća, nikakav izlazak iz zone komfora i oslanjanje na ista mesta i ljude smanjuju šanse za upoznavanje novih potencijalnih partnera. Iako postoji želja za ljubavlju, bez aktivnog izlaganja novim situacijama teško je očekivati promenu. Nedostatak prilika ne mora značiti manjak interesovanja, već potrebu za svesnim širenjem kruga ljudi, aktivnosti i iskustava. Otvorenost prema novim okruženjima često je prvi korak ka novim emotivnim mogućnostima.
U današnjem svetu, gde se sve odvija ubrzano, a mogućnosti su na dohvat ruke, često se zaboravi koliko je važno posvetiti se ljubavi i međuljudskim odnosima. Mnogi se prepuštaju strahu od povrede, a to ih vodi u spiralu usamljenosti i emocionalne distanciranosti. Umesto da se otvorimo novim iskustvima i mogućnostima, mnogi se vraćaju u poznate obrasce, nadajući se da će se nešto samo od sebe promeniti.
Psiholozi savetuju da je ključno prepoznati ove obrasce i raditi na njihovom prevazilaženju. To može uključivati svestan trud da se otvore prema novim ljudima, učešće u aktivnostima koje nisu uobičajene, ili čak rad na emocionalnoj ranjivosti prema onima koji su nam bliski. Učenje kako da se oslonimo na druge, a ne da se izolujemo, može biti ključ za izgradnju dubljih i ispunjenijih odnosa.
U zaključku, ljubav zahteva rad, otvorenost i spremnost na promene. Umesto da se plašimo gubitka ili razočaranja, važno je prihvatiti nesigurnost koja dolazi sa međuljudskim odnosima. Samo tako možemo pronaći pravu ljubav i stvoriti veze koje će nas obogatiti i učiniti srećnijima.
