PODGORICA – Trgovinski deficit Crne Gore za avgust, prema preliminarnim podacima, iznosi 351,9 miliona evra, što predstavlja blagi pad u odnosu na julski deficit od 364,2 miliona evra, objavila je danas crnogorska Uprava za statistiku (Monstat). Ovi podaci ukazuju na određene promene u ekonomskom okruženju Crne Gore, gde se nastavlja trend koji je izazvan različitim faktorima, uključujući globalne ekonomske uslove i unutrašnje tržišne dinamike.
U avgustu 2023. godine, crnogorski izvoz je zabeležio pad od 28 odsto međugodišnje, čime je dostigao vrednost od 38,4 miliona evra. S druge strane, uvoz je porastao za pet odsto, što je dovelo do ukupne vrednosti od 390,3 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na činjenicu da Crna Gora i dalje zavisi od uvoza, dok se izvoz suočava sa izazovima koji utiču na njegov rast.
Vrednost spoljnotrgovinske robne razmene Crne Gore u periodu od januara do avgusta 2023. godine porasla je za 5,1 odsto međugodišnje, dostigavši iznos od 3,25 milijardi evra. Ovaj rast može biti rezultat povećanog obima trgovinskih aktivnosti, kao i potencijalnog rasta potražnje za određenim robama na domaćem tržištu.
Analitičari ukazuju da je trgovinski deficit važan pokazatelj ekonomske stabilnosti zemlje, a njegovo smanjenje može biti znak pozitivnih promena u ekonomiji. Međutim, pad izvoza predstavlja izazov koji zahteva pažnju. S obzirom na to da je Crna Gora zemlja koja se oslanja na turizam i strana ulaganja, svaka promena u ovim sektorima može značajno uticati na celokupnu ekonomiju.
S obzirom na globalne ekonomske trendove, kao što su inflacija i promenljive cene energenata, Crna Gora se suočava sa dodatnim pritiscima koji mogu uticati na njenu trgovinsku bilansu. Ove situacije zahtevaju da se donesu odgovarajuće mere kako bi se podržao rast izvoza i smanjila zavisnost od uvoza.
Pored toga, važno je napomenuti da su u proteklim mesecima mnoge zemlje širom sveta takođe suočene sa sličnim izazovima u pogledu trgovinskog deficita. Pandemija COVID-19 je dodatno otežala situaciju, a mnoge ekonomije se još uvek oporavljaju od njenih posledica. Za Crnu Goru, koja se oslanja na turizam, oporavak će zavisiti od brzine vakcinacije i vraćanja poverenja putnika.
U svetlu ovih informacija, analitičari preporučuju da se Crna Gora fokusira na diversifikaciju svojih izvoza i jačanje domaće proizvodnje. Ovo bi moglo uključivati podsticanje lokalnih preduzeća i inicijativa koje bi mogle doprineti povećanju izvoza, kao i smanjenju uvoza.
U zaključku, iako je trgovinski deficit Crne Gore u avgustu blago smanjen, izazovi i dalje ostaju prisutni. Smanjenje izvoza i povećanje uvoza ukazuju na potrebu za jačanjem ekonomske otpornosti zemlje. U narednim mesecima, vlasti i ekonomski stručnjaci će morati da preispitaju svoju strategiju i donesu odluke koje će omogućiti bolju trgovinsku bilansu i ekonomski rast. Stabilizacija ekonomije i povećanje izvoza biće ključni faktori za održavanje zdravog ekonomskog okruženja u Crnoj Gori.
