PODGORICA – Trgovinski deficit Crne Gore za jun 2023. godine, prema preliminarnim podacima, iznosi 357,2 miliona evra. Ovaj iznos predstavlja porast u odnosu na majski deficit, koji je iznosio 330,3 miliona evra, objavila je crnogorska Uprava za statistiku (Monstat).
U junu 2023. godine, crnogorski izvoz beleži porast od 21,6% u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, dostigavši vrednost od 45,2 miliona evra. S druge strane, uvoz se povećao za 12% i iznosio je 402,4 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na trend rasta u spoljnoj trgovini, ali i na značajan trgovinski deficit koji zemlja beleži.
Vrednost spoljnotrgovinske robne razmene Crne Gore u prvih šest meseci 2023. godine porasla je za 5,8% u odnosu na isti period prethodne godine, dostižući ukupno 2,3 milijarde evra. Tokom ovog razdoblja, Crna Gora je izvezla robu u vrednosti od 282,3 miliona evra, dok je uvoz iznosio nešto više od dve milijarde evra.
Iako je ukupna vrednost izvoza porasla, evidentan je pad od 2,2% u odnosu na prethodnu godinu. U isto vreme, uvoz je porastao za 7%, što dodatno doprinosi negativnoj bilanci u spoljnotrgovinskoj razmeni. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 13,6%, što je smanjenje u odnosu na prošlu godinu kada je ovaj procenat iznosio 14,9%. Ovi podaci ukazuju na potrebu za jačanjem izvoza i smanjenjem zavisnosti od uvoza.
U analizi trgovinskih partnera, Srbija se pokazuje kao najvažniji spoljnotrgovinski partner Crne Gore, sa izvozom vrednim 76,4 miliona evra. Pored Srbije, značajni partneri su Bosna i Hercegovina sa 26,3 miliona evra i Švajcarska sa 26 miliona evra. Ova statistika ukazuje na bliske ekonomske veze između Crne Gore i susednih zemalja, ali i na potencijal za jačanje trgovinske saradnje.
S druge strane, Crna Gora najviše uvozi robu iz Srbije, u vrednosti od 356 miliona evra, Kine sa 258,9 miliona evra i Nemačke sa 208,5 miliona evra. Ova struktura uvoza takođe ukazuje na značajnu zavisnost Crne Gore od uvoza iz ovih zemalja, što može predstavljati izazov za domaću ekonomiju.
U svetlu ovih podataka, analitičari ističu potrebu za razvojem strategije koja bi podstakla domaću proizvodnju i smanjila zavisnost od stranog uvoza. Takođe, postoji potreba za diversifikacijom izvoza, kako bi se obezbedila veća stabilnost i otpornost crnogorske ekonomije na globalne ekonomske promene.
U narednom periodu, očekuje se da će vlasti u Crnoj Gori preduzeti mere koje će doprineti poboljšanju trgovinske bilance. Moguće je da će se fokusirati na podsticanje domaće proizvodnje i investicija, kao i na jačanje trgovinskih odnosa sa zemljama van regiona.
Sve u svemu, podaci o trgovinskom deficitu i strukturi uvoza i izvoza ukazuju na izazove sa kojima se suočava crnogorska ekonomija, ali i na potencijalne pravce razvoja koji bi mogli doprineti njenom jačanju u budućnosti. Ekonomija Crne Gore, iako se suočava sa problemima, ima mogućnosti za rast i razvoj, ali će biti potrebno ulaganje napora u kreiranje povoljnijeg poslovnog okruženja i jačanje domaće proizvodnje.
