Voćnjaci u Šumadiji prepuni su plodova, a stručnjaci procenjuju da bi ovogodišnji rod mogao da bude među tri najbolja u poslednje dve decenije. Posebno dobre rezultate proizvođači očekuju kod trešanja i kajsija. Među onima koji imaju razloga za zadovoljstvo su Momčilo i Zorica Vasiljević iz Trnave. Njihov porodični voćnjak sa 420 stabala trešnje ove godine dao je izuzetan rod. Sa svojih zasada ubrali su oko četiri tone kvalitetnog voća.
Iako bi na prvi pogled moglo da se pomisli da veliki rod znači i veću zaradu, situacija nije tako jednostavna. Zbog izuzetno uspešnog oprašivanja i velikog broja plodova, trešnje su ostale sitnije nego što tržište zahteva. Momčilo Vasiljević, voćar iz Trnave, objašnjava: „Šta znači prerodila? Prerodila je, to mnogo su česti cvetovi bili i ostalo je sve, oprašivanje je bilo uspešno, tako da su plodovi ostali svi i nisu mogli da dobiju u volumenu, znači ostali su sitniji. A na otkupu se traži, mi smo spustili donju granicu na 22, što je izuzetno nisko za trešnju, jer uglavnom trešnja polazi od 24 pa sve veći kalibri.“
Osim trešanja, Vasiljevići su ove godine ubrali i približno četiri tone jagoda. U odnosu na prošlu sezonu, prinos je veći za oko 30 odsto, što dodatno potvrđuje da je godina bila izuzetno povoljna za voćarsku proizvodnju. Porodica poseduje i hladnjaču, što im omogućava da voće sačuvaju u optimalnim uslovima do izvoza. Otkup trešanja je već u toku, a trenutna cena iznosi oko 180 dinara po kilogramu.
Najveći deo roda završava na evropskom tržištu, gde domaći proizvođači već godinama imaju sigurne kupce. Vasiljević navodi: „Radi se uglavnom Evropa, Poljska, Hrvatska, Nemačka, to ide. Kvalitet je bio dobar, nije bilo kiše, nije bilo puknutih plodova, nije nema crvi, znači poljoprivrednici rade ono dobro zaštitu, već su se subverzirali, znaju šta treba, šta se traži na otkupu.“
Ukoliko voćnjake do kraja leta zaobiđu grad, olujni vetrovi i druge vremenske nepogode, 2026. godina mogla bi da ostane upamćena kao jedna od najrodnijih u novijoj istoriji ovog dela Srbije. Očekivanja su velika, a domaći voćari se nadaju da će uslovi ostati povoljni kako bi mogli da ostvare što veći prihod.
Vasiljevići, kao i mnogi drugi voćari u regionu, naglašavaju važnost pravilne zaštite voća i prilagođavanja tržišnim zahtevima. Naime, očekivanja potrošača i tržišta se menjaju, a voćari moraju da budu spremni da se prilagode tim promenama kako bi obezbedili svoju budućnost.
Uprkos izazovima s kojima se suočavaju, voćari u Šumadiji imaju razloga za optimizam. Godina puna plodova donosi ne samo potencijalne finansijske dobitke, već i mogućnost jačanja zajednice i očuvanja tradicije voćarstva u ovom delu Srbije. Voćari se nadaju da će, uz podršku lokalnih vlasti i organizacija, uspeti da prevaziđu sve prepreke i nastave sa uspešnom proizvodnjom voća koje je poznato širom Evrope.
U svetlu ovih pozitivnih vesti, mnogi se pitaju kako će se situacija razvijati u narednim mesecima. Da li će voćari uspeti da zadrže kvalitet svojih proizvoda i kako će se tržište razvijati? Sve su to pitanja na koja će vreme dati odgovore, a voćari se nadaju da će njihovi trud i rad doneti plodove u punom smislu te reči.
Voćnjaci u Šumadiji postaju simbol otpornosti i prilagodljivosti, a priče poput one Vasiljevića inspiracija su za sve one koji se bave poljoprivredom. Dok se priroda ponovo raduje bogatom rodu, voćari se nadaju da će njihova posvećenost i trud biti nagrađeni plodovima uspeha.
