Ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, istakla je da će 2026. godina biti ključna za srpsku energetiku, posebno u vezi sa radom Naftne industrije Srbije (NIS). Ona je naglasila važnost održavanja rafinerije kao preduvjeta za prodaju ruskog udela u NIS-u. U pregovorima sa potencijalnim kupcima, uključujući mađarski MOL, rad rafinerije će biti osnovni uslov.
Đedović Handanović je odgovorila na zabrinutosti u vezi sa MOL-om, koji je zatvorio rafineriju nakon preuzimanja hrvatske kompanije INA. Rekla je da je nastavak rada rafinerije ključan za obezbeđivanje potrebnih naftnih derivata za domaće tržište, s posebnim naglaskom na dizel, koji čini oko 80% potrošnje u Srbiji.
NIS je u decembru 2025. godine dobio licencu od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) za nastavak rada do 23. januara 2026. godine, dok su pregovori o prodaji ruskog udela produženi do 24. marta. Ministarka je objasnila da je pokretanje prerade sirove nafte u rafineriji moguće u roku od dve nedelje, a trenutne zalihe su dovoljne za nesmetano snabdevanje do 20-25. januara.
Ministarka je pohvalila građane Srbije za njihovo poverenje u državu, naglašavajući da nije bilo nestašica goriva. U protekle tri godine, rezerve dizela povećane su za 72% u odnosu na 2021. godinu. Srbija je jasno stavila do znanja da neće nacionalizovati rusku imovinu i želi da stvori sigurno okruženje za sve investitore.
U budžetu za 2026. godinu, planirana su sredstva za nepredviđene situacije u vezi sa energetskom sigurnošću. Đedović Handanović je naglasila da Srbija ne sme ostati bez goriva i da će država obezbediti dovoljno zaliha. Dnevna potrošnja dizela iznosi između 5.500 i 6.000 tona, dok se benzina troši od 1.300 do 1.500 tona.
Ministarka se osvrnula na izgradnju naftovoda od Srbije do Mađarske, ističući da će radovi početi sredinom 2026. godine. Očekuje se izgradnja više od 100 kilometara naftovoda, a potrebne dozvole i studije su već završene. Takođe, razgovarano je o izgradnji produktovoda koji bi pratio naftovod, čime bi se omogućio direktan transport naftnih derivata.
Govoreći o gasnoj infrastrukturi, Đedović Handanović najavila je izgradnju gasnog interkonektora sa Rumunijom, čiji radovi će takođe početi 2026. godine. Srbija je krajem 2025. godine produžila ugovor o snabdevanju ruskim gasom do 31. marta 2026. godine, što omogućava povoljne cene gasa za građane.
Ministarka je podsetila da Srbija diversifikuje svoje izvore snabdevanja gasom, kroz projekte sa Bugarskom, Rumunijom i Severnom Makedonijom. Na taj način, Srbija može obezbediti više od četiri milijarde metara kubnih gasa u budućnosti.
Ona je takođe govorila o projektu izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, čija snaga će biti 650 megavata, ističući da će pripremni radovi početi u 2026. godini. Za projekat hidroelektrane Đerdap 3, očekuje se potpisivanje sporazuma o saradnji sa Rumunijom, što je važan korak ka daljoj saradnji u energetskom sektoru.
Đedović Handanović je izrazila nadu da će Srbija nastaviti sa aktivnim dijalogom sa Rumunijom i drugim zemljama u regionu, kako bi se obezbedila energetska stabilnost i sigurnost. Njen fokus na izgradnji infrastrukture i diversifikaciji izvora snabdevanja jasno pokazuje ambiciju Srbije da postane lider u energetskoj stabilnosti na Balkanu.
