Ratni veterani Vojske Republike Srpske iz Garde „Panteri“ pozvali su na otkazivanje najavljenog skupa političara iz Federacije BiH, Nermina Nikšića i Elmedina Konakovića, koji se treba održati danas u Banjaluci. Ovaj potez su nazvali uvredom za srpski narod, ističući da politički vrh Bošnjaka ne prestaje da radi protiv interesa Republike Srpske.
U saopštenju koje je potpisalo Udruženje veterana proslavljene specijalne jedinice Vojske Republike Srpske, jasno je naznačeno da su Nikšić i Konaković „nepoželjni“ u ovom kontekstu. „Politička elita iz Federacije BiH konstantno sabotira interese Republike Srpske, a srpski narod u Federaciji je sveden na statističku grešku“, naveli su veterani.
Jedan od glavnih razloga za ovakvu reakciju veterana je, kako kažu, otimanje srpskih crkava i grobalja, koja su pod vlašću Konakovića i Nikšića prepisana na BiH. Ovakvi postupci dodatno pogoršavaju već napetu situaciju između dva entiteta u Bosni i Hercegovini.
Veterani su takođe ukazali na sve učestalije napade na Srbe u Federaciji, navodeći da se u nekim gradovima, poput Tuzle i Sarajeva, ne može ni reći da si Srbin bez bojazni od nasilja. „Sadašnji politički lideri iz Federacije BiH su doveli do toga da se Srbi osećaju ugroženo“, stoji u saopštenju.
Danas je u Banjaluci planirano potpisivanje sporazuma o zajedničkom nastupu na opštim izborima, koji će uključivati Elmedina Konakovića iz NiP-a, Nermina Nikšića iz SDP-a BiH, kao i predstavnike još tri manje stranke. Ovaj događaj izazvao je oštre reakcije među veteranima i drugim srpskim političarima.
Predsednik SNSD-a Milorad Dodik ranije je izjavio da Banjaluka neće biti utočište za političare koji beže od gneva naroda. Njegove reči odražavaju sve veću napetost između dva entiteta, pri čemu se često ukazuje na nepravdu koja se čini srpskom narodu u Federaciji.
Ova situacija dodatno ukazuje na duboke etničke i političke podele koje i dalje postoje u Bosni i Hercegovini, više od dve decenije nakon završetka rata. U tom kontekstu, veterani i mnogi drugi Srbi osećaju se sve više marginalizovano, što dodatno produbljuje tenzije i otežava mogućnost dijaloga između zajednica.
U poslednje vreme, politički lideri iz Federacije BiH često su kritikovani zbog svojih stavova i postupaka prema srpskoj zajednici, a ovaj skup u Banjaluci samo je jedan od mnogih primera kako se etnički identitet i politička pripadnost prepliću u svakodnevnom životu građana Bosne i Hercegovine.
S obzirom na sve izraženije tenzije i nesigurnosti, važno je da svi akteri u ovom procesu prepoznaju značaj dijaloga i pomirenja kako bi se izbegle dalje eskalacije sukoba. U tom kontekstu, održavanje ovakvih skupova može se smatrati provokativnim, posebno kada su u pitanju političke ličnosti koje ne uživaju poverenje kod jednog dela stanovništva.
Uprkos pozivima na suzdržanost i dijalog, čini se da će tenzije između različitih etničkih zajednica u Bosni i Hercegovini i dalje ostati visoke, a politički lideri će morati pronaći načine da prevaziđu razlike i rade na izgradnji zajedničke budućnosti. Samo kroz međusobno razumevanje i poštovanje može se nadati stabilnijoj i mirnijoj Bosni i Hercegovini.
