CIRIH – Godišnja emisija ugljen dioksida (CO2) koja se generiše tokom transakcija sa bitkoinima dostigla je nivo od 98 miliona tona, prema izveštajima švajcarskih medija. Ovaj podatak ukazuje na značajan ekološki uticaj kripto-valuta, posebno u svetlu globalne borbe protiv klimatskih promena.
Za poređenje, ukupna emisija gasova sa efektom staklene bašte u Švajcarskoj iznosi oko 41 milion tona godišnje, što znači da sama godišnja emisija uzrokovana bitkoin transakcijama značajno premašuje emisije čitave jedne zemlje. Ova cifra izaziva zabrinutost među ekolozima i ekonomistima, koji ističu potrebu za održivijim pristupom kripto-valutama.
Jedna pojedinačna transakcija sa bitkoinom emituje otprilike istu količinu CO2 kao što bi to činilo 105.000 sati gledanja videa na YouTube-u ili obrada 1,4 miliona transakcija sa Viza karticom. Ove brojke ukazuju na to kako kripto transakcije imaju ogroman uticaj na životnu sredinu, a posebno na globalno zagrevanje.
U poslednjih nekoliko godina, raste zabrinutost zbog ekoloških efekata kripto-mininga, koji zahteva ogromne količine energije. Većina kripto-minera koristi fosilna goriva, što doprinosi povećanju emisije ugljen-dioksida. Stručnjaci upozoravaju da bi ovakva praksa mogla imati dugoročne posledice po životnu sredinu, a pozivaju na pronalaženje alternativnih rešenja koja bi smanjila uticaj na klimu.
Švajcarska, kao zemlja koja se ponosi svojim naporima u očuvanju životne sredine, suočava se sa dilemom kako regulisati kripto-industriju i smanjiti njen ekološki otisak. U mnogim zemljama, vlasti počinju da prepoznaju potrebu za regulacijom kripto tržišta kako bi se obezbedila bolja zaštita životne sredine.
U svetlu ovih informacija, švajcarski ekolozi pozivaju na hitnu akciju. Smatraju da bi vlade globalno trebale da razmotre uvođenje strožih pravila za kripto-mining i transakcije, kao i promovisanje održivijih izvora energije. U isto vreme, predlažu i veća ulaganja u istraživanje i razvoj tehnologija koje bi mogle smanjiti energetske potrebe kripto-aktivnosti.
Pored toga, neki stručnjaci smatraju da bi kripto-industrija mogla da se preorijentiše ka održivijim praksama, uključujući korišćenje obnovljivih izvora energije poput solarne ili vetroenergije. Na taj način, moguće je smanjiti ukupnu emisiju CO2 povezanu sa kripto transakcijama.
Uprkos izazovima, kripto-industrija i dalje privlači investitore i korisnike širom sveta. Međutim, s obzirom na rastuću svest o klimatskim promenama, mnogi analitičari se pitaju koliko dugo će ovaj trend trajati ako se ne preduzmu konkretne mere za smanjenje uticaja na životnu sredinu.
Kako se globalna ekonomija sve više oslanja na digitalne valute, važno je da se pronađu rešenja koja će omogućiti rast ovog sektora bez ugrožavanja životne sredine. Odgovornost je na regulatorima, industriji i potrošačima da zajedno rade na održivijim praksama i smanjenju emisija koje dolaze sa kripto aktivnostima.
Sve u svemu, trenutna situacija sa emisijama CO2 iz bitkoin transakcija predstavlja ozbiljan izazov za sve nas. Dok nastavljamo da istražujemo prednosti digitalnih valuta, neophodno je da budemo svesni i njihovih ekoloških posledica. Samo kroz zajednički napor možemo osigurati da budućnost kripto-industrije bude održiva i u skladu sa ciljevima zaštite životne sredine.
