Ekonomista Bojan Dimitrijević je danas komentarisao odluku predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, da uvede carine na uvoz u SAD, nazivajući to „sveobuhvatnim protekcionističkim potezom“. Prema njegovim rečima, iako bi ove mere mogle da utiču na globalnu trgovinu, ne bi trebalo da imaju preterano veliki uticaj na Srbiju.
Dimitrijević je za Tanjug objasnio da carinski sistem još uvek nije dovoljno precizno modeliran, što otežava procenu njegovog uticaja na ekonomiju pojedinih zemalja. „Poskupljenje robe iz uvoza smanjuje obim svetske trgovine. Kada povećate carine, automatski poskupljujete robu iz uvoza, što smanjuje obim trgovine. Ove mere će uticati na Evropsku uniju, smanjiti njen obim izvoza i dodatno smanjiti potražnju, što će se negativno odraziti i na nas“, rekao je.
On je takođe ukazao na to da je u poslednjih nekoliko meseci zabeležen pad stranih direktnih investicija u Srbiji, što delimično može da bude rezultat političke situacije u zemlji. „Prošla godina je bila izuzetno uspešna sa stranim direktnim investicijama koje su prešle četiri milijarde dolara. Sada vidimo pad, a protesti su jedan od faktora koji su uticali na to. Razgovarao sam sa poslovnim ljudima koji su potvrdili da je privredna aktivnost stala, naročito kada su protesti bili najintenzivniji tokom februara i marta“, dodao je.
Dimitrijević je istakao da na pad rasta ekonomije utiču i bojkot potrošačkih organizacija koje pozivaju na smanjenje kupovine u određenim trgovinskim lancima. „Analitičari tvrde da bojkot ima određeni uspeh i da je smanjio obim trgovine, što se automatski odražava na slabiji rast BDP-a“, rekao je.
Govoreći o ekonomskom rastu, Dimitrijević je napomenuo da se ne može precizno proceniti, ali da je Ministarstvo finansija u Srbiji do sada prilično dobro predviđalo rast. „Gotovo nikad nije moguće precizno odrediti koliki će biti rast u zemlji, ali ako kažete da će biti tri procenta, a on bude 2,7, to pokazuje relativnu preciznost modela. Ministarstvo finansija je generalno dobro pogađalo“, dodao je.
Ova situacija postavlja dodatna pitanja o budućnosti srpske ekonomije, posebno u svetlu globalnih ekonomskih kretanja. U svetlu protekcionističkih mera i smanjenja stranih direktnih investicija, ekonomisti se brinu o mogućem usporavanju ekonomskog rasta u Srbiji. Zbog toga je važno da se prati kako će se situacija razvijati u narednim mesecima, posebno sa obzirom na međunarodne odnose i unutrašnje političke tenzije.
Važno je napomenuti da bi efekti ovih mera mogli biti dugoročni, a ne samo trenutni. U svetlu globalizacije i međuzavisnosti ekonomija, svaka promena u jednoj velikoj ekonomiji može imati domino efekat na druge zemlje. Srbija, kao i druge zemlje, mora da se prilagodi ovim promenama i pronađe načine da održi stabilnost svoje ekonomije.
U zaključku, iako trenutna situacija može izgledati izazovno, postoji potencijal za prilagođavanje i prevazilaženje tih izazova. Kako se globalno ekonomsko okruženje menja, tako će i Srbija morati da preispita svoje strategije i pristupe kako bi osigurala održiv rast i razvoj u budućnosti.
