Evropska komisija je danas upozorila na ozbiljne posledice novih ograničenja strane pomoći koje je uvela administracija američkog predsednika Donalda Trampa, a koja bi mogla ugroziti globalno zdravlje. U članku koji je objavio briselski Politico, naglašava se da Evropska unija nije u mogućnosti da sama nadoknadi finansijsku prazninu koja je nastala zbog ovih mera.
Trampova administracija je proširila „Politiku Meksiko Sitija“, koja se odnosi na ograničenja za nevladine organizacije, vlade i agencije koje primaju američka sredstva. Ova pravila dodatno otežavaju finansiranje programa koji se bave temama abortusa, „rodnom ideologijom“ i „ideologijom diskriminatorne ravnopravnosti“. Ove promene dolaze u trenutku kada se zemlje sa nižim prihodima suočavaju sa krizom finansiranja globalnih zdravstvenih programa, što stručnjaci ocenjuju kao ozbiljnu pretnju za spasavanje života.
Portparolka Evropske komisije, Anita Hiper, izjavila je da nova restriktivna pravila povećavaju ranjivost onih koji su već izloženi riziku. Ona je naglasila da Evropska unija ostaje „principijelan i predvidljiv partner“, ali je i upozorila da sama ne može da nadoknadi nedostatak američke pomoći. Administracija SAD brani svoju novu politiku kao način zaštite života i borbu protiv „radikalnih rodnih ideologija“, što dodatno komplikuje situaciju.
Nova pravila će stupiti na snagu 26. februara, a dodatno će opteretiti evropske vlade u vezi sa sopstvenim finansiranjem međunarodnih zdravstvenih programa. Ova situacija podstakla je evropske stručnjake i bivše diplomate da pozovu EU i druge vlade da reaguju kako bi očuvali globalni kredibilitet i zaštitili ljudska prava, kao i zdravstvenu sigurnost najranjivijih.
U svetlu ovih informacija, mnogi se pitaju kako će evropski lideri reagovati na nove izazove. Kontinuirano smanjenje američke podrške može imati dugoročne posledice za globalne zdravstvene inicijative, posebno u zemljama koje se već bore sa nedostatkom resursa i infrastrukturom. EU je često bila ključni akter u finansiranju globalnih zdravstvenih programa, ali sada se suočava s izazovima koji bi mogli smanjiti njen uticaj i sposobnost da se bori protiv globalnih zdravstvenih kriza.
Ove mere su izazvale zabrinutost među organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava i zdravstvenom sigurnošću. Mnogi smatraju da je potrebno hitno delovanje kako bi se osigurala pomoć onima kojima je najpotrebnija. U ovom kontekstu, pozivi za jačanje međunarodne saradnje i solidarnosti postaju sve glasniji, jer se stručnjaci plaše da bi nedostatak finansijskih sredstava mogao dodatno pogoršati zdravstvene uslove u zemljama sa niskim prihodima.
Pitanje globalnog zdravlja je složeno i zahteva sveobuhvatan pristup. U svetlu novih američkih pravila, potrebno je ponovo razmotriti kako se međunarodna zajednica može organizovati da odgovori na sve veće izazove u oblasti zdravstva. Mnoge nevladine organizacije i međunarodne agencije pozivaju na hitnu akciju kako bi se sprečilo dalje pogoršavanje situacije.
U svetlu ovih zbivanja, važno je da se evropski lideri okupe i razmotre strategije koje bi omogućile da se popuni praznina koju ostavlja smanjenje američke pomoći. Takođe, potrebno je raditi na jačanju finansijskih mehanizama koji bi podržali globalne zdravstvene inicijative i omogućili da se očuvaju ljudska prava i zdravstvena sigurnost. Samo zajedničkim naporima može se osigurati da najranjiviji ostanu zaštićeni, čak i u ovim teškim vremenima.
