Vašington – Administracija američkog predsednika Donalda Trampa započela je razgovore o sledećim koracima vezanim za mirovne pregovore sa Iranom, nakon tri nedelje sukoba. Prema izvorima Aksiosa, od Irana bi se tražilo da ispuni šest ključnih zahteva kako bi se postigao bilo kakav sporazum.
Neimenovani američki zvaničnik je izjavio da bi SAD od Irana tražile petogodišnju obustavu raketnog programa, kao i potpunu zabranu obogaćivanja uranijuma. Takođe, tražilo bi se demontiranje reaktora u nuklearnim postrojenjima u Natancu, Isfahanu i Fordou, koja su tokom prošle godine bombardovana od strane SAD i Izraela. Ovi zahtevi predstavljaju ključne aspekte američke strategije u cilju smanjenja iranske nuklearne pretnje.
Među zahtevima se nalazi i uspostavljanje stroge kontrole nad centrifugama i drugim postrojenjima koja bi mogla poslužiti za razvoj nuklearnog oružja. SAD bi takođe tražile sklapanje sporazuma o kontroli naoružanja sa zemljama u regionu, što bi značilo ograničenje broja projektila na najviše 1.000. Pored toga, od Irana bi se zahtevalo da prestane sa finansiranjem proksi grupa u regionu, kao što su Hezbolah, Hamas i Huti.
Izvori Aksiosa navode da bi bilo koji sporazum o okončanju rata morao da obuhvati ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, rešavanje pitanja iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma, kao i uspostavljanje dugoročnog sporazuma o iranskom nuklearnom programu, balističkim raketama i podršci posrednicima u regionu.
Sukob između Irana i njegovih protivnika mogao bi izazvati dugotrajne ekonomske posledice, koje će se osećati i nakon eventualnog prekida sukoba, upozoravaju analitičari. Aksios izveštava da bi poremećaji u snabdevanju energentima i sirovinama mogli potrajati mesecima, pa i godinama, čak i u slučaju brzog primirja i normalizacije plovidbe kroz Ormuski moreuz.
Stručnjaci ukazuju na to da su dosadašnji problemi bili pre svega logističke prirode, ali da su nedavni napadi na energetska postrojenja, uključujući gasno polje Južni Pars, povećali rizik od trajnog oštećenja proizvodnih kapaciteta. Kajl Roda, viši analitičar finansijskog tržišta u Capital.com, platformi za onlajn trgovanje, istakao je da direktni napadi na energetsku infrastrukturu ilustruju dugotrajne posledice rata.
Nove tenzije u regionu su dodatno pogoršale situaciju, a analitičari upozoravaju da bi se posledice mogle odraziti na globalna tržišta. U slučaju da sukob potraje, inflacija i cene energenata mogli bi rasti, što bi imalo dalekosežne posledice po ekonomije širom sveta. Ova situacija dodatno komplikuje i već postojeće krize, kao što su visoke cene hrane i energenata koje se osećaju na globalnom nivou.
S obzirom na sve navedeno, očigledno je da će mirovni pregovori sa Iranom biti složeni i zahtevati mnogo više od jednostavnog postizanja prekida vatre. SAD i njihovi saveznici moraju pažljivo razmotriti sve aspekte i posledice koje bi takvi pregovori mogli imati, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou. Ukoliko se ne postigne dogovor, posledice bi mogle biti dugotrajne i bolne, kako za Iran, tako i za njegove protivnike, ali i za ceo svet.
