Američki predsednik Donald Tramp nedavno je izazvao pažnju tokom svog govora u Džordžiji, kada je sugerisao da bi mogao da izmeni zakon kako bi sebi dodelio Kongresnu Medalju časti. Tokom svog obraćanja, Tramp je podelio svoja iskustva iz prvog mandata, ističući da je imao nameru da poseti Irak, ali su ga savetnici odvratili od te ideje.
Tramp je rekao: „Podelio sam toliko medalja tipovima koji su stvarno hrabri, mislim, dolaze bez ruku, bez nogu, priče su neverovatne. Rekao sam: malo je previše da sebi dam jednu od njih. Jednog dana ću pokušati.“ Ovim rečima, predsednik je aludirao na to da smatra da bi zaslužio odlikovanje zbog svoje „lične hrabrosti“ tokom posete Iraku 2019. godine.
Kongresna Medalja časti je najviše vojno priznanje u SAD i dodeljuje se vojnicima koji pokazuju izuzetnu hrabrost u ratu. Ova medalja se dodeljuje onima koji su rizikovali svoje živote ili su delovali iznad onoga što im je dužnost nalaagala. Međutim, Tramp, koji nikada nije služio vojsku i koji je imao pet odlaganja regrutacije, ne ispunjava kriterijume za dobijanje ovog priznanja.
Od svog osnivanja 1861. godine, Medalja časti je dodeljena više od 3.500 puta, većinom pripadnicima kopnene vojske, mornarice i marinskog korpusa. Nakon što su se pojavile burne reakcije na Trampovu izjavu, on je kasnije tvrdio da se samo „šalio“ sa publikom.
Tramp je, prema dostupnim podacima, imao četiri odlaganja služenja vojske zbog studija, što je bilo uobičajeno za redovne studente tokom Vijetnamskog rata. Peto odlaganje odobreno mu je zbog dijagnoze problema sa kostima u petama, poznatog kao „bone spurs“. Ova dijagnoza je izazvala polemike, jer su kritičari tvrdili da se radi o relativno blagom stanju koje ne bi trebalo da dovede do oslobađanja od vojne obaveze.
Tokom svog mandata, Tramp je često isticao svoja „hrabrost“ i „liderstvo“, ali su njegovi komentari o medaljama izazvali sarkastične reakcije na društvenim mrežama. Mnogi su ga kritikovali zbog toga što se tvrdi da je „hrabar“ i da zaslužuje medalju, dok je istovremeno izbegavao vojnu službu.
U ovom kontekstu, Trampove reči su dodatno podsetile javnost na njegovu prošlost i kontroverze oko njegovog služenja vojnog roka. Njegova izjava o medalji može se posmatrati kao još jedan pokušaj da se poveća njegov status i legitimizuje njegovo vođenje države, ali je takođe izazvala i sumnje u njegovu autentičnost i poštovanje prema onima koji su zaista riskirali svoje živote u vojnim sukobima.
Reakcije na Trampovu izjavu variraju, od podrške njegovim pristalicama koji smatraju da se radi o humoru, do oštrih kritika njegovih protivnika koji ga optužuju za nedostatak poštovanja prema vojnicima koji su zaista zaslužili ovu medalju. Ova situacija još jednom ukazuje na podeljenost u američkom društvu i na to kako se politički diskurs može lako pretvoriti u predmet sprdnje ili ozbiljne debate.
Na kraju, Trampova tvrdnja o dodeljivanju medalje sebi ostaje kontroverzna i podseća nas na važnost poštovanja vojne tradicije i onih koji su zaista pokazali hrabrost na bojnom polju. U svetu politike, gde su reči često snažnije od dela, važno je razmišljati o tome kako se takve izjave mogu odraziti na percepciju lidera i vrednosti koje on zastupa.
