Administracija američkog predsednika Donalda Trampa je prenela Iranu 15 uslova za okončanje tekućeg rata, kako izveštava izraelski Kanal 12. Ovi uslovi, prema izvorima, pokrivaju sve ratne ciljeve Sjedinjenih Država i Izraela. Izveštaj takođe ukazuje na zabrinutost Jerusalima da Tramp i njegov tim žele brzo da postignu „okvirni sporazum“ sa Iranom, umesto da insistiraju na konkretnim zahtevima kao uslovu za prekid sukoba.
Prema informacijama iz tri različita izvora, Trampovi ključni asistenti, Džared Kušner i Stiv Vitkof, oblikovali su proces koji uključuje proglašenje jednomesečnog perioda prekida vatre. Tokom tog perioda strane bi pregovarale o sporazumu od 15 tačaka, koji je sličan prethodnim sporazumima koje je postigla Trampova administracija sa Hamasom i Libanom. Tramp je nedavno izjavio da je postigao oko 15 tačaka dogovora u indirektnim pregovorima sa važnom figurom iz Irana.
Međutim, scenario brzog i dvosmislenog sporazuma izaziva zabrinutost među izraelskim političkim i bezbednosnim liderima, jer bi to moglo dovesti do situacije u kojoj bi Iran izašao sa prednošću, a sukob bi se okončao pre nego što bi se dogovorili precizni uslovi.
Među zahtevima koje je američka administracija postavila Iranu su:
1. Iran mora da demontira svoje postojeće nuklearne kapacitete.
2. Iran se mora obavezati da nikada neće težiti nuklearnom oružju.
3. Na iranskoj teritoriji neće biti obogaćivanja uranijuma.
4. Iran mora u bliskoj budućnosti predati Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju svoje zalihe od oko 450 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 procenata u dogovorenom roku.
5. Nuklearna postrojenja u Natanzu, Isfahanu i Fordu moraju biti demontirana.
6. MAAE mora dobiti potpun pristup, transparentnost i nadzor unutar Irana.
7. Iran mora da napusti svoju regionalnu „paradigmu“ posrednika.
8. Iran mora prestati sa finansiranjem, usmeravanjem i naoružavanjem svojih regionalnih posrednika.
9. Ormuski moreuz mora ostati otvoren i funkcionisati kao slobodan pomorski koridor.
10. Iranski raketni program mora biti ograničen po dometu i količini, a konkretni pragovi će biti određeni u kasnijoj fazi.
11. Bilo kakva buduća upotreba raketa bila bi ograničena na samoodbranu.
U zamenu za ispunjenje ovih zahteva, Iran bi mogao dobiti sledeće koristi:
1. Potpuno ukidanje sankcija koje je međunarodna zajednica uvela.
2. Pomoć SAD-a u unapređenju civilnog nuklearnog programa, uključujući proizvodnju električne energije u nuklearnoj elektrani Bušer.
3. Ukidanje mehanizma „povratka“, koji omogućava automatsko ponovno uvođenje sankcija ako Iran ne postupi u skladu sa dogovorom.
Ovi zahtevi i potencijalne koristi predstavljaju složen i izazovan okvir za pregovore između Sjedinjenih Država i Irana. Ukoliko se postigne sporazum, to bi moglo značajno promeniti dinamiku u regionu i uticati na međunarodne odnose. Ipak, ostaje neizvesno kako će Iran odgovoriti na ove uslove i da li će biti voljan da se pridržava njih.
Trampova administracija se suočava sa velikim pritiscima i očekivanjima, kako od strane svojih saveznika, tako i od strane protivnika. U ovom trenutku, jasno je da bi postizanje dogovora sa Iranom moglo imati dalekosežne posledice, ne samo za Bliski Istok, već i za globalnu politiku. U svetu punom izazova, svakako će biti zanimljivo pratiti kako će se situacija razvijati i koje će korake preduzeti obe strane u narednim mesecima.
