Ekonomista Ljubodrag Savić izjavio je danas da dogovor između Sjedinjenih Američkih Država i Kine o smanjenju carina ne predstavlja iznenađenje. Prema njegovim rečima, američki predsednik Donald Tramp je napravio grešku kada je uveo carine od 145 procenata na kineske proizvode, a kada su te mere dovele do rasta cena jeftine kineske robe u Americi, shvatio je da „batina ima dva kraja“ i odlučio se za povlačenje.
Savić je u razgovoru za Tanjug istakao da je Trampova odluka da poveća carine bila poput „slona u staklarskoj radnji“. On je objasnio da je Tramp, uvodeći visoke carine, mislio da druga strana nema nikakve adute, ali se ubrzo suočio sa stvarnošću da bogata Amerika, i pored svog bogatstva, ima deo stanovništva koji je siromašan i koji zavisi od jeftine kineske robe. „To znači da će tvoji građani i tvoji glasači plaćati skuplju cenu“, naglasio je Savić.
On je dodao da je u početku građanima i glasačima Trampova odluka izgledala kao hrabro delo, jer su smatrali da imaju predsednika koji može da donosi takve odluke. Međutim, kada su se suočili sa povećanjem cena proizvoda, njihovo mišljenje se promenilo. Umesto da ga doživljavaju kao heroja, počeli su da ga kritikuju.
Savić je takođe ukazao na to da su posledice Trampove politike uvećanja carina postale jasne, te da je američka ekonomija suočena sa izazovima koji su proizašli iz ovih mera. On smatra da je smanjenje carina na neki način priznanje da je prvobitni pristup bio pogrešan.
U poslednjim mesecima, odnosi između SAD-a i Kine su se naglo promenili. Nakon što su se pojavili znaci da su trgovinski pregovori na ivici propasti, obe strane su odlučile da preduzmu korake kako bi ublažile tenzije. Smanjenje carina može pomoći da se postigne stabilnost i smanji pritisak na potrošače u Americi, ali i na kineske izvoznike.
Savić je ukazao na to da su američki potrošači godinama koristili prednosti jeftinih proizvoda iz Kine, te da bi njihovo povlačenje sa tržišta moglo imati dugoročne posledice po američko tržište. „Kada se ljudi suoče sa višim cenama, to može uticati na njihovu kupovnu moć i životni standard“, rekao je on.
Osim toga, Savić je naglasio i značaj globalizacije i međuzavisnosti ekonomija. U svetu u kojem su ekonomije sve više povezane, pojedinačne odluke o carinama mogu imati dalekosežne posledice. Smanjenje carina može takođe značiti jačanje odnosa između dve najveće ekonomije na svetu, što je važan faktor za globalnu ekonomsku stabilnost.
U zaključku, Savić je istakao da je važno da se američka politika prema Kini preispita i da se razmotre dugoročne posledice koje ovakve mere mogu imati na američko društvo i ekonomiju. „Moramo biti svesni da je ekonomija kompleksna mreža međuzavisnosti i da svaka odluka može doneti ne samo kratkoročne, već i dugoročne posledice“, dodao je on.
Ova situacija predstavlja izazov za Trampovu administraciju, koja se suočava sa kritikama zbog načina na koji je rukovodila trgovinskom politikom. Smanjenje carina može biti korak ka ponovnom uspostavljanju povjerenja među potrošačima, ali i prema kineskim partnerima, a kako će se situacija dalje razvijati, ostaje da se vidi.
