Američki predsednik Donald Tramp je više puta ukazivao na mogućnost povlačenja američkih snaga iz Evrope u okviru svoje politike „Amerika na prvom mestu“. Ovaj potez bi imao značajne strateške posledice i mogao bi naići na ozbiljan otpor unutar SAD. Pitanje koje se nameće je da li je Tramp spreman da preuzme politički rizik koji bi takva odluka donela.
Istorija se može ponavljati, ali sa različitim posledicama. Kada je 2012. godine tadašnji američki sekretar za odbranu Leon Paneta najavio povlačenje dve borbene brigade iz Evrope, zapadnoevropske vlade su to dočekale sa ravnodušnošću. Međutim, kada je Tramp ove godine razmatrao sličan potez, reakcije u evropskim prestonicama su bile mnogo uznemirenije. Razlog za to leži u tome što je Paneta tada naglasio nepokolebljive američke bezbednosne obaveze prema Evropi i NATO-u, dok Tramp preti da neće štititi članice NATO-a koje ne ulažu dovoljno u svoju odbranu.
Pre samita NATO-a u Hagu, priče o trajnom povlačenju američkih trupa su se donekle smirile, ali evropske diplomate strahuju od mogućih izjava Trampa nakon samita. Pentagon nije odmah odgovorio na upite o ovom pitanju.
U trenutnoj situaciji, američki vojnici se nalaze u Evropi kako bi podržali bezbednost i stabilnost regiona. Prema informacijama iz Komande američkih snaga u Evropi, trenutno je u Evropi skoro 84.000 aktivnih pripadnika vojske. Ovaj broj se menja u zavisnosti od planiranih vežbi i rotacija trupa. Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, dodatnih 20.000 vojnika je raspoređeno u zemljama koje se graniče sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom.
Logistika povlačenja američkih trupa iz Evrope bi bila značajna i dugotrajna. Mark Kansijan, penzionisani pukovnik, naglašava da bi sistematsko povlačenje trajalo najmanje nekoliko meseci, verovatno do godinu dana. U tom procesu bi bilo potrebno transportovati opremu, tenkove, kao i vojnike i njihove porodice. Ukupno bi moglo biti pogođeno do 250.000 ljudi. Veliki izazov bi bio i smestiti vojnike u SAD, gde trenutne baze mogu da prime samo manji broj ljudi, dok bi za ostale bilo potrebno graditi nove objekte.
Stručnjaci se pitaju da li bi Tramp, koji je poznat po svojoj želji da ne izgleda slabo, bio spreman na ovakvu odluku. Jan Leser iz Nemačkog Maršalovog fonda smatra da bi, iako je Tramp ranije pokušao da povuče snage iz Evrope, to naišlo na veliki otpor u bezbednosnoj zajednici SAD. Takođe, Kongres bi morao da odobri takvo povlačenje, što nije izvesno s obzirom na broj senatora koji favorizuju čvršću politiku prema Rusiji.
Pored toga, veliki deo američkih snaga u Evropi nije borbeno osoblje, već pomoćno koje upravlja vojnom infrastrukturom. Baze kao što su Ramštajn i Regionalni medicinski centar Landštul igraju ključnu ulogu u podršci vojnim operacijama. Bilo bi nelogično najavljivati povlačenje američkih trupa u trenutku kada se situacija na Bliskom Istoku, posebno u kontekstu sukoba između Izraela i Irana, dodatno komplikuje.
Troškovi povlačenja bi takođe bili značajni. Prema studiji Međunarodnog instituta za strateške studije, zamena američkog doprinosa NATO-u evropskim sredstvima koštala bi oko 1 bilion dolara. Nije jasno koliko bi povlačenje koštalo američke poreske obveznike, ali stručnjaci smatraju da je takva odluka malo verovatna. Danijel Runde iz BGR Group smatra da Tramp neće povući trupe, već će koristiti pritisak na evropske saveznike da povećaju svoja ulaganja u odbranu. U zaključku, čini se da bi bilo vrlo teško implementirati ovakav potez, a posledice bi mogle biti dalekosežne.
