Najave predstojećeg samita između lidera Sjedinjenih Američkih Država i Rusije bile su, kako se sada čini, prilično preuveličane. Samo nekoliko dana nakon što je američki predsednik Donald Tramp rekao da planira sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Budimpešti – „za otprilike dve nedelje“ – samit je odložen na neodređeno vreme. Otakazan je i preliminarni sastanak najviših diplomata dve zemlje Marka Rubija i Sergeja Lavrova.
„Ne želim da imam beskoristan sastanak. Ne želim da gubim vreme, pa ćemo videti šta će se dogoditi,“ rekao je Tramp novinarima u Beloj kući. Samit koji se čas najavljuje, čas otkazuje, najnoviji je preokret u Trampovim nastojanjima da posreduje u okončanju rata u Ukrajini – temi na koju je američki predsednik ponovo usmerio pažnju nakon što je dogovorio primirje i razmenu talaca u Gazi.
Tokom govora u Egiptu, Tramp se obratio Stivu Vitkofu, svom glavnom pregovaraču, s novim zahtevom. „Moramo završiti s Rusijom,“ rekao je. Međutim, okolnosti koje su omogućile proboj u Gazi možda će biti teško ponoviti u ratu u Ukrajini, koji traje skoro četiri godine.
Prema rečima Vitkofa, ključ za postizanje dogovora bila je odluka Izraela da napadne Hamasove pregovarače u Kataru. Taj potez je razbesneo arapske saveznike Amerike, ali je Trampu dao polugu moći da izvrši pritisak na izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da pristane na dogovor. Tramp je imao koristi od dugogodišnje podrške Izraelu, uključujući odluku da premesti američku ambasadu u Jerusalim i promenu stava SAD o legalnosti izraelskih naselja na Zapadnoj obali.
Zapravo, američki predsednik je popularniji među Izraelcima nego Netanjahu, što mu je dalo jedinstven uticaj na izraelskog lidera. Kada se tome dodaju Trampove političke i ekonomske veze sa ključnim arapskim akterima u regionu, stekao je obilje diplomatske moći da iznudi dogovor. Nasuprot tome, u ratu u Ukrajini Tramp ima znatno manje poluga moći. Tokom proteklih devet meseci, kolebao se između pokušaja da izvrši pritisak na Putina, pa zatim na Zelenskog, sve to bez većeg efekta.
Tramp je pretio uvođenjem novih sankcija na izvoz ruske energije i najavljivao isporuke novih dalekometnih oružja Ukrajini. Ali je takođe priznao da bi takvi potezi mogli da poremete globalnu ekonomiju i dodatno eskaliraju rat. U međuvremenu, predsednik je javno kritikovao Zelenskog, privremeno obustavio deljenje obaveštajnih podataka s Ukrajinom i suspendovao isporuke oružja toj zemlji, da bi potom popustio pod pritiskom zabrinutih evropskih saveznika.
„Tramp voli da ističe svoju sposobnost da sedne za sto i postigne dogovor, ali njegovi sastanci licem u lice s Putinom i Zelenskim nisu, izgleda, doveli rat ni korak bliže rešenju.“ Putin možda zapravo koristi Trampovu želju za postizanjem dogovora kao sredstvo da utiče na njega. U julu, Putin je pristao na samit na Aljasci u trenutku kada je delovalo da će Tramp odobriti paket sankcija koji je podržao republikanski Senat.
Prošle nedelje, dok su se širili izveštaji da Bela kuća ozbiljno razmatra slanje krstarećih raketa „tomahavk“ i protivvazdušnih sistema Patriot u Kijev, ruski lider je pozvao Trampa, koji je zatim najavio mogući samit u Budimpešti. Sutradan, Tramp je ugostio Zelenskog u Beloj kući, ali je sastanak, prema izveštajima, bio napet i završen bez konkretnih rezultata.
Tramp je insistirao da ga Putin ne koristi, ali ukrajinski lider je kasnije ukazao na redosled događaja. „Čim je pitanje dugometne podrške za nas – za Ukrajinu – postalo malo udaljenije, Rusija je gotovo automatski izgubila interesovanje za diplomatiju,“ rekao je. Tako je, u roku od samo nekoliko dana, Tramp prešao od razmatranja slanja raketa Ukrajini do planiranja samita s Putinom, dok je vršio pritisak na Zelenskog da se odrekne celog Donbasa.
Tokom predizborne kampanje prošle godine, Tramp je obećavao da može okončati rat u Ukrajini za svega nekoliko sati. Od tada je odustao od tog obećanja, priznajući da je završetak rata teži nego što je očekivao. Pripreme za mirovni samit između predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina u Budimpešti i dalje traju, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.
Na svom nalogu na Fejsbuku, Orban je napisao da je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto trenutno u Vašingtonu i da se razgovori nastavljaju, iako datum sastanka još uvek nije utvrđen. „Samit će biti održan kada za to dođe vreme,“ poručio je Orban.
