Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je produžio sankcije protiv Rusije na još godinu dana zbog sukoba u Ukrajini. Ova odluka je zvanično saopštena putem dokumenta objavljenog u Federalnom registru SAD, a produžetak sankcija će stupiti na snagu 6. marta. U saopštenju je navedeno da se vanredno stanje, koje je proglašeno Izvršnom naredbom 13660, produžava u skladu sa članom 202(d) Zakona o nacionalnim vanrednim situacijama.
Ovo vanredno stanje omogućava zadržavanje sankcija koje su uvedene u martu i decembru 2014. godine, kao i dodatne mere koje su preduzete u septembru 2018. i februaru 2022. godine. Ove sankcije su deo šireg pristupa SAD prema Rusiji, usmerenom na smanjenje njenog uticaja u međunarodnoj areni, posebno u svetlu sukoba u Ukrajini koji se nastavlja već više od osam godina.
Sankcije su usmerene na različite sektore ruske ekonomije, uključujući energetiku, finansije i vojnu industriju. Njihov cilj je da se oslabi sposobnost Rusije da finansira svoje vojne operacije i podrži separatističke snage u Ukrajini. Trampova administracija je često naglašavala da će nastaviti da vrši pritisak na Moskvu dok se ne postigne trajno rešenje za sukob u Ukrajini.
Pored toga, „Volstrit džornal“ izveštava da Tramp razmatra mogućnost ograničenog vojnog udara na Iran. Ovaj potez bi bio usmeren na izvršavanje pritiska na Teheran da prihvati američke zahteve u vezi sa nuklearnim sporazumom. U izveštaju se naglašava da Tramp i dalje preferira diplomatska rešenja, ali bi vojne opcije mogle biti razmatrane kao poslednje sredstvo.
Prema izvorima bliskim situaciji, potencijalni napad bi mogao biti usmeren na određene vojne ili vladine objekte u Iranu i mogao bi se realizovati u roku od nekoliko dana. Ukoliko Iran ne bi ispunio zahteve SAD za okončanje nuklearnog obogaćivanja, postojala bi mogućnost šire vojne kampanje usmerene na ključne tačke režima.
Tramp je izjavio da bi odluka o budućim koracima mogla biti doneta u „narednih verovatno 10 dana“, naglašavajući da će rok biti najviše dve nedelje. On je dodatno poručio da će SAD „napraviti dogovor ili će ga dobiti na ovaj ili onaj način“. Ovaj pristup ukazuje na Trampovu odlučnost da reši pitanje iranskog nuklearnog programa, koji je bio jedan od ključnih tema tokom njegovog mandata.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Irana već dugo vremena napeti, posebno otkako je Trampova administracija 2018. godine povukla SAD iz nuklearnog sporazuma. Ova odluka je izazvala značajne posledice, uključujući obnovu sankcija prema Iranu i povećanje tenzija u regionu.
S obzirom na tekuću situaciju, analitičari upozoravaju da bi bilo kakva vojska akcija mogla imati dalekosežne posledice, ne samo za američko-iranske odnose, već i za stabilnost čitavog Bliskog istoka. Mnogi se plaše da bi vojni sukob mogao eskalirati i dovesti do šireg regionalnog sukoba, što bi moglo dodatno destabilizovati već krhku situaciju u tom delu sveta.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da Trampova administracija nastavlja da se suočava sa kompleksnim izazovima na međunarodnoj sceni, kako prema Rusiji, tako i prema Iranu. Ove odluke o sankcijama i mogućim vojnim akcijama predstavljaju deo šire strategije američke spoljne politike koja ima za cilj očuvanje nacionalnih interesa i povećanje bezbednosti kako u regionu, tako i globalno.
