Američki predsednik Donald Tramp je zapretio uvođenjem carina od 17 odsto na izvoz hrane i poljoprivrednih proizvoda iz Evrope, što je izazvalo zabrinutost među evropskim trgovcima i potrošačima. Ova informacija je prvi put objavljena u britanskom listu Gardijan, a potvrđena je i od strane drugih izvora. Trampovi komentari su izrečeni tokom sastanka u Vašingtonu, gde se razgovaralo o trgovinskim odnosima između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.
Prema izveštaju, planirane carine bi se odnosile na širok spektar proizvoda, uključujući belgijsku čokoladu, irski puter, kao i maslinovo ulje iz Italije, Španije i Francuske. Ovi proizvodi su poznati po svojoj kvaliteti i popularnosti među američkim potrošačima, a njihovo poskupljenje bi moglo značajno uticati na tržište.
Izvor iz EU je potvrdio da je komesar za trgovinu Maroš Šefčovič upozoren na ovu situaciju tokom sastanka sa američkim ministrom finansija Skotom Besentom, trgovinskim predstavnikom Džejmisonom Grirom i ministrom trgovine Hauardom Lutnikom. Ova pretnja carinama dolazi u kontekstu već postojećih tenzija između SAD i EU, koje su se pogoršale tokom prethodnih godina.
Trampova administracija je poznata po svom pristupu „Amerika prvo“, što podrazumeva zaštitu domaće ekonomije i industrije na račun stranih proizvoda. U tom smislu, najava ovih carina može se tumačiti kao još jedan korak ka restrikcijama koje bi mogle dodatno otežati trgovinske odnose sa Evropom.
Mnogi analitičari smatraju da bi uvođenje ovih carina moglo imati negativan uticaj ne samo na evropske proizvođače, već i na američke potrošače koji uživaju u raznolikosti i kvalitetu evropskih proizvoda. Poskupljenje čokolade, putera i maslinovog ulja moglo bi da dovede do povećanja cena u supermarketima, što bi se odrazilo na potrošačke navike.
Takođe, stručnjaci upozoravaju da bi ovakve mere mogle izazvati uzvraćajuće akcije iz Evrope, što bi dodatno pogoršalo trgovinske odnose i potencijalno dovelo do trgovinskog rata. S obzirom na to da su mnoge evropske zemlje značajni izvoznici hrane i poljoprivrednih proizvoda, odgovor Evropske unije na ovakvu pretnju bi mogao biti brz i odlučan.
Osim toga, ova situacija dolazi u trenutku kada se svet suočava s brojnim izazovima, uključujući i posledice pandemije COVID-19, inflaciju i ekonomske probleme. Trgovinske tenzije između SAD i EU mogu dodatno otežati oporavak ekonomija obe strane.
U međuvremenu, Trampova administracija i dalje se suočava sa kritikama zbog svog pristupa trgovinskoj politici, koja mnoge smatraju protekcionističkom. Ova pretnja carinama može biti deo šire strategije da se osigura podrška domaćim proizvođačima pred nadolazeće izbore, ali istovremeno stvara nesigurnost među potrošačima i trgovcima.
U svetlu ovih najava, evropski zvaničnici već razmatraju moguće odgovore, a očekuje se da će se situacija dalje razvijati u narednim danima. Kako se trgovinski pregovori nastavljaju, biće važno pratiti kako će ove pretnje uticati na odnose između SAD i EU, kao i na globalno tržište hrane i poljoprivrednih proizvoda.
U zaključku, Trampova najava predstavlja još jedan izazov za trgovinske odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, a posledice ovih mera će se verovatno osećati kako u Evropi, tako i u Americi. U narednom periodu, svi akteri na tržištu pažljivo će pratiti razvoj situacije i pripremati se za moguće promene u trgovinskim politikama.
